U savremenim uslovima sve većeg kretanja ljudi, nije retkost da se naši državljani ili njihovi srodnici nađu u situaciji da nasleđuju imovinu koja se nalazi u inostranstvu. Nasleđivanje takve imovine otvara niz pravnih pitanja, jer se ukrštaju različiti pravni sistemi – srpski i pravni poredak države u kojoj se imovina nalazi.
Razlike u pravnim sistemima, jeziku, poreskim propisima i nadležnostima često izazivaju pravnu nesigurnost i otežavaju ostvarivanje naslednih prava. Pitanja poput: koji sud je nadležan, koji zakon se primenjuje, kako doći do dokumentacije i kako se nasleđe prenosi u Srbiju, samo su neka od ključnih koje naslednici postavljaju.
Koje se pravo primenjuje?
Osnovno pitanje kod nasleđivanja imovine u inostranstvu je koje će se pravo primeniti – pravo Srbije ili pravo države u kojoj se imovina nalazi. Prema važećim međunarodnim pravilima, merodavno pravo je uglavnom pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti.
Imovina u više država
Ukoliko je ostavilac imao imovinu u više država (npr. nekretnine u Srbiji i Austriji), u tom slučaju se može desiti da se pokrenu ostavinski postupci u više zemalja, u skladu sa zakonskim propisima obe zemlje. Neki pravni sistemi prihvataju mogućnost da se sva pitanja u vezi sa imovinom rešava u jednom postupku, dok drugi insistiraju na tome da se nekretnine u njihovoj državi nasleđuju isključivo prema njihovom pravu.
Naslednici iz Srbije
Naslednici koji žive u Srbiji imaju pravo da učestvuju u ostavinskom postupku u inostranstvu, odnosno imaju pravo na nasle]ivanje, ali će često morati da imenuju punomoćnika (advokata u toj državi), da pribave određenu dokumentaciju (izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, potvrdu o srodstvu i dr.), kao i da prevedu dokumenta na jezik države u kojoj se vodi postupak. Mogu se zahtevati i apostili ili drugi oblici legalizacije.
Porezi i troškovi
U većini država postoji porez na nasleđe. Naslednici iz Srbije koji nasleđuju imovinu u inostranstvu moraju računati na mogućnost da plate porez u toj zemlji. Takođe, u zavisnosti od vrednosti imovine i pravne složenosti, troškovi ostavinskog postupka u inostranstvu mogu biti znatni.
Nasleđivanje novca i bankovnih računa
Ukoliko se u inostranstvu nasleđuje novac (na primer, sredstva na bankarskom računu), postupak zavisi od pravila banke i zakona zemlje u kojoj je račun otvoren. Banke obično zahtevaju potvrdu/rešenje o nasleđivanju i smernice kako da postupaju sa sredstvima. Naslednici mogu naići na komplikovanu proceduru otvaranja računa i prebacivanja sredstava u Srbiju.
Zaključak
Nasleđivanje imovine u inostranstvu zahteva dobru pripremu, poznavanje relevantnih zakona i često angažovanje advokata u obe države. Naslednici iz Srbije imaju pravo da nasleđuju bez obzira gde se imovina nalazi, ali je važno blagovremeno pribaviti potrebnu dokumentaciju i obaviti sve radnje u skladu sa pravilima države u kojoj se imovina nalazi. Nasleđivanje u inostranstvu zahteva ozbiljan i sistematičan pristup, jer naslednici iz Srbije često moraju da savladaju različite pravne, jezičke i administrativne prepreke kako bi ostvarili svoja prava.
Više o ostavinskoj raspravi, čitajte OVDE.
Ukoliko Vas zanimaju pravila naslednog prava, Zakon o nasleđivanju je relevantan pravni izvor.
