Bespravni objekti i nova pravila: šta donosi digitalni upis vlasništva

Novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima uređuje posebne uslove, način i postupak za evidentiranje i upis prava svojine na bespravnim objektima i zemljištu ispod njih, kao i pravne posledice takvog upisa. Njegov cilj je da se omogući jednostavniji i brži upis objekata koji do sada nisu bili evidentirani, a koji ispunjavaju zakonske uslove.

Ovim zakonom obuhvaćeni su različiti slučajevi:

 

• • objekti izgrađeni bez građevinske dozvole ili sa manjim odstupanjima,

• • objekti sa privremenim dozvolama iz ranijih perioda,

• • stari stambeni i privredni objekti koji nikada nisu upisani u katastar,

• • linijski infrastrukturni objekti (instalacije, saobraćajnice, mreže),

• • kao i zemljište ispod objekta koje do sada nije bilo knjiženo.

Zakon se primenjuje na objekte koji su vidljivi na satelitskim snimcima ili se nalaze u bazama podataka Agencije za prostorno planiranje i urbanizam i Republičkog geodetskog zavoda. U određenim slučajevima može se primeniti i na objekte na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, ako ispunjavaju propisane uslove.

Ipak, zakon se ne odnosi na vojne, rudarske, šumarske i lovne objekte, kao ni na one koji su izgrađeni na zemljištu na kome po zakonu nije moguće sticanje prava svojine.

Digitalna legalizacija bespravnih objekata i nova pravna sigurnost

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je ovaj zakon sa ciljem da većini građana omogući da ozakone svoje bespravne objekte, steknu pravnu sigurnost i napokon postanu – „svoj na svome“.
Zakon donosi potpuno novi pristup: umesto složenih i dugotrajnih postupaka ozakonjenja, uvodi se jednostavan, elektronski i jedinstven postupak evidentiranja i upisa prava svojine.

Za sprovođenje postupka nadležna je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koja vodi ceo proces kroz digitalnu platformu, uz tehničku podršku Republičkog geodetskog zavoda .

Suština zakona – lakši i brži put do upisa prava svojine

Građani koji žive ili rade u bespravnim objektima izgrađenim bez potpune dokumentacije sada mogu da se evidentiraju kao vlasnici, pod uslovom da objekti nisu sagrađeni na tuđem zemljištu ili u zabranjenim zonama.
Ono što zakon uvodi kao novinu jeste da se odlučuje samo o vlasništvu bespravnog objekta, dok se urbanistička pitanja razdvajaju – čime se po prvi put jasno odvaja pravo svojine od urbanističkog aspekta gradnje.

Digitalni postupak – sve elektronski, bez papira

Ceo postupak odvija se isključivo elektronski, bez donošenja dokumenata „na šalter“.
Agencija samostalno pribavlja svu dostupnu dokumentaciju službenim putem iz javnih evidencija, dok građani prijavu podnose putem onlajn platforme. Prijava se podnosi za jednu nepokretnost, dok se za svaku sledeću nepokretnost podnosi nova prijava.

Ukoliko se prijava podnosi za pomoćni objekat, obavezno se navodi i podatak da li je glavni objekat izgrađen na istoj katastarskoj parceli.

Uz prijavu se dostavlja:

 

• • JMBG podnosioca,

• • broj parcele ili adresa objekta,

• • osnovni podaci o objektu (vrsta, površina, spratnost, posebni delovi),

• • fotografije objekta i prateća dokumentacija (ugovor, rešenje o nasledstvu, geodetski elaborat i dr.).

Lokalne samouprave imaju obavezu da pruže tehničku podršku građanima prilikom popunjavanja i slanja prijava.

Tok postupka – od prijave do upisa

Digitalna platforma povezuje prijave sa javnim evidencijama i automatski proverava podatke.
Postupak se odvija u nekoliko faza:

 

1. 1. Opštine unose zonske planove na platformu (u roku od 30 dana).

1. 1. Agencija proverava podatke (u roku od 15 dana).

1. 1. Građani podnose prijave (u roku od 60 dana).

1. 1. Agencija donosi odluku i prosleđuje je RGZ-u.

Ako je odluka pozitivna, Agencija izdaje potvrdu, a RGZ vrši prioritetni upis prava svojine.
Ako je odluka negativna, građani se elektronski obaveštavaju, a predmet ide nadležnom građevinskom inspektoru.

Posebni slučajevi i ograničenja

Zakon uređuje i specifične situacije:

 

• • Objekti na tuđem zemljištu – podnosilac mora urediti odnose sa vlasnikom.

• • Objekti na javnim površinama i u zaštićenim zonama – biće uklonjeni ili upisani kao vlasništvo Republike Srbije.

• • Privremeni objekti (kontejneri, montažne hale i sl.) – samo se evidentiraju, bez upisa prava svojine.

• • Za neprijavljene objekte, Agencija može doneti odluku na osnovu postojećih podataka.

Cilj je da se time konačno stavi tačka na bespravnu gradnju – objekti će biti ili ozakonjeni, ili uklonjeni.

Troškovi i oslobađanja od plaćanja

Troškove postupka u pravilu snosi investitor, a ako on nije poznat, svaki pojedinačni vlasnik može podneti prijavu.
Naknada za upis prava svojine iznosi od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od vrste objekta.

Od plaćanja naknade oslobođeni su:

 

• • primaoci socijalne pomoći,

• • osobe sa invaliditetom,

• • borci,

• • samohrani roditelji,

• • porodice sa troje i više dece.

Za komercijalne objekte, naknada se plaća u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Praktični značaj za građane

Ovaj zakon donosi potpuno digitalizovan i transparentan sistem upisa prava svojine, čime se omogućava građanima da u relativno kratkom roku steknu pravnu sigurnost nad svojom imovinom.

Zaključak

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predstavlja ključnu reformu u oblasti ozakonjenja i digitalizacije imovine u Srbiji.
Građani po prvi put dobijaju mogućnost da bez složenih postupaka i nepotrebnih troškova dođu do pravne sigurnosti, dok pravna struka dobija zadatak da kroz stručno savetovanje doprinese pravilnoj primeni zakona i zaštiti prava vlasnika.

Ako Vas zanimaju i druge aktuelne teme možete pročitati OVDE.

Tekst zakona možete pročitati OVDE.