Ostavinska rasprava se sprovodi nakon smrti lica radi utvrđivanja naslednika i podele zaostavštine (imovine i obaveza preminulog). Ovaj postupak vodi javni beležnik ili, u određenim slučajevima, sud. Ovaj postupak uređuje Zakon o nasleđivanju Republike Srbije. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.
Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.
Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.
Kako se pokreće ostavinska rasprava?
Ostavinska rasprava se pokreće po službenoj dužnosti kada matičar dostavi sudu izvod iz matične knjige umrlih. Takođe, može ga pokrenuti i zainteresovana strana podnošenjem zahteva sudu.
Ko vodi postupak?
- Javni beležnik – ako postoje nesporni naslednici i nema složenih pravnih pitanja.
- Sud – ako postoji spor među naslednicima, problem u vezi s testamentom ili složena imovinsko pravna situacija.
Ostavinska rasprava-potrebni dokumenti
Za ostavinsku raspravu u Republici Srbiji potrebni su sledeći dokumenti:
- Izvod iz matične knjige umrlih – dokaz o smrti ostavioca.
- Izvod iz matične knjige rođenih – za naslednike koji dokazuju srodstvo sa ostaviocem.
- Poslednja volja/testament (ako postoji).
- Dokaz o imovini – vlasnički listovi, ugovori, rešenja, katastarski izvodi itd.
- Uverenje o poreskim obavezama – potvrda da su izmirene obaveze prema Poreskoj upravi.
- Izjava o odricanju od nasleđa (ako neki naslednik želi da se odrekne svog dela).
- Lična dokumenta naslednika – lična karta ili pasoš.
Ko ima pravo na nasleđe?
Nasleđivanje se vrši po zakonu ili po testamentu:
- Ako nema testamenta, primenjuju se pravila zakonskog nasledstva (prvi nasledni red su deca i supružnik, drugi roditelji, braća, sestre itd.).
- Ako postoji testament, imovina se deli prema njegovim odredbama, ali uz ograničenje da određeni naslednici (nužni naslednici) imaju pravo na nužni deo (npr. deca i supružnik ne mogu biti potpuno isključeni iz nasledstva).
Sporovi i posebne situacije:
U slučaju postojanja nesuglasica među naslednicima, postupak se prebacuje na sud.
Ako postoji sumnja u autentičnost testamenta, može se pokrenuti parnični postupak pred nadležnim sudom za poništaj testamenta.
Naslednik se može odreći nasledstva u zakonskom roku, što znači da ne preuzima ni imovinu-prava, ni dugove-obaveze preminulog.
Ostavinska rasprava-postupak
Postupak vodi sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište. U praksi, sud najčešće poverava vođenje postupka javnom beležniku.
Sud ili javni beležnik pozivaju naslednike i druge zainteresovane strane na raspravu. Naslednici mogu prihvatiti nasledstvo, odreći ga se ili tražiti podelu.
Na raspravi se utvrđuje ostaviočeva imovina (pokretna, nepokretna, novčana sredstva, dugovi) i određuju naslednici po osnovu zakona ili testamenta.
Na kraju rasprave donosi se rešenje o nasleđivanju, kojim se imovina raspodeljuje naslednicima. Ovo rešenje je izvršno i na osnovu njega naslednici mogu upisati svoje pravo vlasništva u katastar, preuzeti novčana sredstva, itd.
Naslednik može izjaviti da se odriče nasledstva u celosti, ali ne može birati koje delove prihvata, a koje ne.
Razlozi za nedostojnost za nasleđivanje
Prema članu 4. Zakona o nasleđivanju, nedostojan da nasledi ostavioca je onaj ko je:
1) ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao;
2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio;
3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao;
4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć;
Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.
Ostavinska rasprava-Troškovi
Troškovi zavise od vrednosti imovine i uključuju sudske ili beležničke takse, kao i eventualne advokatske naknade ukoliko se angažuje advokat.
Advokat za ostavinsku raspravu
Naša advokatska kancelarija Vam pruža pravnu pomoć u vidu zastupanja pred sudom i javnim beležnikom, i savetovanja o svim spornim pravnim pitanjima u vezi sa ostavinskom raspravom.
Više o ovoj temi iz oblasti naslednog prava možete pogledati OVDE
Ukoliko Vas zanima nasleđivanje putem testamenta možete pogledati OVDE
