Pobijanje dužnikovih pravnih radnji
Kada se poverilac nađe u situaciji da njegovo potraživanje ne može biti naplaćeno jer dužnik prenosi imovinu na treća lica ili se „odriče“ prava koja bi mu obezbedila sredstva za ispunjenje obaveze, pravo Vam pruža mehanizam zaštite – pobijanje dužnikovih pravnih radnji, poznato i kao paulijanska tužba.
U ovom tekstu objasnićemo šta predstavlja pobijanje dužnikovih pravnih radnji, koji su uslovi da bi se ova tužba mogla podneti, u kojim rokovima, protiv koga i koje efekte može proizvesti. Poseban akcenat stavićemo na značaj blagovremenog reagovanja i pravilnog pravnog postupanja u cilju očuvanja mogućnosti naplate potraživanja.
Šta je pobijanje pravnih radnji?
Pobijanje dužnikovih pravnih radnji omogućava poveriocu da ospori određene radnje koje je dužnik preduzeo na njegovu štetu – na primer, ako je poklonio stan bliskoj osobi, preneo imovinu na drugo lice, odrekao se nasledstva ili preuzeo obaveze koje umanjuju njegovu imovinu.
Prema članu 280 Zakona o obligacionim odnosima, svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu može pobijati dužnikovu radnju ako je ona preduzeta na njegovu štetu, tj. ako dužnik zbog te radnje više nema dovoljno sredstava da izmiruje dugove.
Kada je radnja ništava prema poveriocu?
Radnja se ne poništava u potpunosti, već gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo u meri potrebnoj da se naplati njegovo potraživanje. To znači da, iako pravno postoji, radnja za tog poverioca nema dejstvo – na primer, može se sprovesti izvršenje na poklonjenom stanu kao da poklon nije ni učinjen.
Uslovi za pobijanje
Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.
Ako je treće lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.
Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato. Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.
Koje radnje se ne mogu pobijati?
Zakon izuzima od pobijanja uobičajene poklone iz zahvalnosti, nagrade ili prigodne darove, pod uslovom da su srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika.
Kako se pokreće postupak?
Pobijanje se može izvršiti:
- tužbom protiv trećeg lica s kojim je zaključen pravni posao, ili prigovorom
Ako je treći otuđio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.
Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.
Rokovi za tužbu
Tužba mora biti podneta:
- u roku od jedne godine za teretna raspolaganja, a za ostale sluačajeve u roku od 3 godine
Rok se računa se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.
Zaključak
Pobijanje dužnikovih pravnih radnji je snažan mehanizam zaštite poverilaca od zloupotreba od strane dužnika. On omogućava da se izbegnu situacije u kojima bi dužnik ostao „bez imovine“, a poverilac bez mogućnosti naplate. Ukoliko sumnjate da je dužnik preduzeo radnje na vašu štetu, blagovremeno obraćanje advokatu može biti presudno za zaštitu vaših prava.
U praksi, uspeh tužbe za pobijanje dužnikovih pravnih radnji zavisi od pravovremene reakcije poverioca, postojanja zakonom propisanih uslova, kao i kvalitetnog pravnog zastupanja. Zato je važno da se poverioci, čim posumnjaju u nameru dužnika da izigra svoje obaveze, odmah obrate advokatu kako bi se blagovremeno iskoristile sve zakonske mogućnosti za zaštitu njihovih prava.
Zakon o obligacionim odnosima sadrži norme koje se odnose na pobijanje dužnikovih pravnih radnji.
Kako privredno društvo može da naplati potraživanje, čitajte u ovom tekstu OVDE.
