Sudska i zakonska rehabilitacija – kako povratiti status neosuđivanog?

 

Pod rehabilitacijom se podrazumeva brisanje osude, prestanak svih pravnih posledica osude i lice koje je bilo osudjeno, smatra se neosudjivanim.

Posledice osude mogu trajati godinama – u kaznenoj evidenciji, kroz zabranu vršenja određenih poslova, poteškoće pri zapošljavanju ili kroz gubitak određenih prava. Upravo zbog toga zakon poznaje institut rehabilitacije – pravnog mehanizma kojim se otklanjaju pravne posledice osude i kojim se lice ponovo smatra neosuđivanim.

Postoje dva osnovna oblika rehabilitacije: zakonska rehabilitacija, koja nastaje automatski, i sudska rehabilitacija, koja zahteva odluku suda.

Rehabilitacijom se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.

Zakonska rehabilitacija – kada se „briše“ osuda po sili zakona

Zakonska rehabilitacija nastupa automatski, bez posebnog obraćanja sudu, ako protekne određeno vreme i ako osuđeni u tom periodu ne počini novo krivično delo.

Zakonska rehabilitacija nastaje, ako:

1) lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena, u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja ne učini novo krivično delo;

2) lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo;

3) lice koje je osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do šest meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo;

4) lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.

5) lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.

Kada zakonska rehabilitacija ne nastupa?

Ako sporedna kazna (npr. zabrana upravljanja vozilom, zabrana obavljanja određene delatnosti) nije izvršena ili ako i dalje traju mere bezbednosti, rehabilitacija ne može nastupiti.

Sudska rehabilitacija – kada je potrebna odluka suda

Za teže osude, zakon predviđa mogućnost sudske rehabilitacije. Ona se ne dešava automatski, već je potrebno podneti molbu sudu.

Kada se može tražiti sudska rehabilitacija?

• • Ako je lice osuđeno na kaznu zatvora preko 3 do 5 godina, a u roku od 10 godina od izdržane ili oproštene kazne nije učinilo novo delo.

Sud tada proverava ne samo formalne uslove, već i:

• • ponašanje osuđenog nakon kazne,

• • da li je nadoknađena šteta oštećenom,

• • prirodu i značaj dela zbog kojeg je kazna izrečena.

Prethodna ispitivanja da li postoje zakonski uslovi za sudsku rehabilitaciju

Odmah po prijemu molbe za sudsku rehabilitaciju veće će ispitati da li su ispunjeni zakonski uslovi za podnošenje molbe i rešenjem će odbaciti molbu ako utvrdi:

1) da je podneta od strane neovlašćenog lica;

2) da je osuđenom izrečena kazna zatvora preko pet godina;

3) da je osuđeni u roku od deset godina od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne zatvora preko tri do pet godina učinio novo krivično delo.

Ako ne donese rešenje o odbačaju, veće može sprovesti potrebne provere, utvrditi činjenice na koje se poziva osuđeni i pribaviti dokaze o svim okolnostima koje su važne za odluku, a naročito o vladanju osuđenog i o tome da li je, prema svojim mogućnostima, naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom.

Veće može o vladanju osuđenog zatražiti izveštaj od policije na čijem je području osuđeni boravio posle izdržane kazne, a može takav izveštaj tražiti i od zavoda u kojem je osuđeni kaznu izdržao.

Kako izgleda postupak?

Osuđeni ili njegov branilac podnose molbu sudu. Sud zatim zakazuje ročište, na koje se pozivaju osuđeni, advokat, javni tužilac, a po potrebi i predstavnici zavoda gde je osuđeni izdržao kaznu. Na ročištu se iznose razlozi za rehabilitaciju od strane osuženog ili branioca, ili ako je na ročište pozvan i predstavnik zavoda u kojem je osuđeni izdržao kaznu zatvora, predsednik veća će ispitati predstavnika o vladanju osuđenog za vreme izdržavanja kazne, o izvršavanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost osuđenog, kao i o drugim okolnostima koje su od značaja za davanje rehabilitacije.–

Ako sud utvrdi da je lice zaslužilo rehabilitaciju, donosi rešenje kojim se ono ponovo smatra neosuđivanim. Ako molba bude odbijena, može se podneti nova nakon godinu dana.

Prestanak pravnih posledica osude

Kad proteknu tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, sud može odlučiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ukoliko već nije prestala usled rehabilitacije. Ovaj postupak se pokreće molbom osuđenog ili njegovog advokata, a sud ceni ponašanje, naknadu štete i druge okolnosti koje govore u prilog prestanku pravnih posledica.

---

Zašto je rehabilitacija važna?

Rehabilitacija nije samo „brisanje“ osude iz evidencije – ona ima I praktični značaj:

• • Lice se formalno vodi kao neosuđivano.

• • Podaci o osudi se brišu iz kaznene evidencije.

• • Prestanju sve zabrane i ograničenja vezana za osudu.

• • Olakšava se zapošljavanje i reintegracija u društvo.

Zaključak

Razlika između zakonske i sudske rehabilitacije je jasna:

• • Zakonska nastupa automatski, za lakše kazne, kada prođu propisani zakonski rokovi.

• • Sudska se odnosi na teže kazne i zahteva ocenu suda o ponašanju i zasluživanju rehabilitacije.

Ako smatrate da ispunjavate uslove ili niste sigurni kada možete tražiti rehabilitaciju, najbolje je da se obratite advokatu. Advokat za rehabilitaciju Vam može pomoći da se pravilno podnese molba i da se ceo postupak sprovede bez nepotrebnih komplikacija. 

Opšte dredbe koje se odnose na sudsku i zakonsku rehabilitaciju definisane su Krivičnim zakonikom RS, a sam postupak za zakonsku i sudsku rehabilitaciju definisanisan je  Zakonikom o krivičnom postupku.

Ako Vas zanima tema koja se odnosi na brisanje prekršajne evidencije, možete pročitati OVDE.