Zastarelost potraživanja predstavlja jedan od ključnih instituta obligacionog prava koji ima za cilj da osigura pravnu sigurnost i stabilnost u obligacionim odnosima. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, zastarelost nastupa kada poverilac u zakonom određenom roku ne preduzme odgovarajuće pravne radnje radi naplate svog potraživanja. Iako potraživanje formalno ne nestaje, poverilac gubi pravo da zahteva njegovo prinudno ostvarenje — ukoliko se dužnik pozove na zastarelost.
Pravno dejstvo zastarelosti
Prema članu 360 Zakona, zastarelošću prestaje pravo da se zahteva ispunjenje obaveze. Međutim, sud će uvažiti prigovor zastarelosti samo ako se na njega dužnik izričito pozove tokom postupka. To znači da se zastarelost ne primenjuje automatski.
Početak i tok zastarelosti
Zastarelost počinje da teče od prvog dana posle dana kada je poverilac stekao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, osim ako zakon ne propisuje drugačije. Ako se obaveza sastoji u nečemu što se ne sme učiniti, da se propusti ili trpi, rok počinje da teče od trenutka povrede te obaveze.
Takođe, u rok zastarelosti uračunava se i vreme koje je išlo u korist dužnikovih pravnih prethodnika
Nemogućnost ugovaranja drugačijih rokova
Zakon isključuje mogućnost da se ugovorom odredi kraći ili duži rok zastarelosti od onog koji je zakonom propisan, niti se može ugovoriti da zastarelost neće teći.
Rokovi za zastarelost potraživanja
Zakon propisuje različite rokove za zastarelost potraživanja u zavisnosti od vrste potraživanja:
• 10 godina – opšti rok za sve obligacije ako zakonom nije drugačije predviđeno;
• 3 godine – za povremena potraživanja (npr. kamate, izdržavanje), naknadu štete, potraživanja iz komercijalnih ugovora i zakupnine;
• 5 godina – za pravo iz kog proističu povremena potraživanja i potraživanja iz ugovora o osiguranju života;
• 1 godina – za potraživanja u vezi s komunalnim uslugama i pretplatama (npr. struja, voda, TV pretplata);
• Posebni rokovi – u slučaju potraživanja nastalih iz krivičnih dela, zastarelost prati rok zastarelosti krivičnog gonjenja.
Za potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem, zastarelost potraživanja nastupa u roku od deset godina, čak i ako je prvobitni rok bio kraći.
Posledice zastarelosti
Ako dužnik ispuni zastarelo potraživanje, nema pravo da traži povraćaj, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela. Pismeno priznanje zastarelog duga, kao i obezbeđenje takvog potraživanja (npr. zaloga), smatra se odricanjem od zastarelosti.
Takođe, kada zastare glavna potraživanja, smatra se da su zastarela i sva prateća potraživanja, kao što su kamate, troškovi i ugovorne kazne.
Zaključak
Zastarelost potraživanja ne znači prestanak duga, ali poveraocu uskraćuje mogućnost da svoje pravo ostvari pred sudom, ukoliko se dužnik pozove na ovaj prigovor. Sa stanovišta poverilaca, od suštinske je važnosti da vode računa o rokovima i preduzimaju pravne radnje u zakonom propisanim periodima. Sa druge strane, dužnici mogu na osnovu zastarelosti izbeći sudsku obavezu isplate, ističući upravo prigovor zastarelosti potraživanja.
Pravna pomoć advokata kod naplate potraživanja
Ako niste sigurni da li je Vaše potraživanje zastarelo ili želite da zaštitite svoja prava u postupku, obratite se advokatu radi pružanja pravne pomoći i stručnog saveta.
Ako Vas zanima više o ovoj temi možete pročitati OVDE
Na temu kako naplatiti dug, čitajte OVDE.
