Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade gde spada i prekovremeni rad. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Opštim aktom poslodavca utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade, utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta.
U kojim slučajevima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu?
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca – najmanje 0,4% od osnovice.
Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa Zakonom o radu. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.
Rokovi za isplatu zarade
Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Zarada se isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije određeno.
Prava radnika u vezi sa zahtevima za prekovremeni rad
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa Zakonom o radu, ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno. Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom.
Evidencija o prekovremenom radu i njegova najava
Poslodavac je dužan da najavi i vodi evidenciju o prekovremenom radu, i ona je ključna kako bi zaposleni adekvatno bili plaćeni za svoj prekovremeni rad, ali i da bi se sprečile eventualne zloupotrebe u vezi sa prekovremenim radnim opterećenjem.
Pored toga, poslodavac je u obavezi da zaposlene obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada usled nepredviđenih okolnosti. U slučaju iznenadnih promena, zakon omogućava obaveštavanje u kraćem roku od pet dana, ali taj rok ne sme biti kraći od 48 časova.
Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. U tom slučaju zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
Prava zaposlenih u slučaju povrede prava na prekovremeni rad
Ako poslodavac ne poštuje zakonske odredbe u vezi sa prekovremenim radom, zaposleni ima pravo da traži zaštitu svojih prava kroz obraćanje nadležnim inspekcijskim organima ili pokretanjem sudskog postupka. Prema Zakonu o radu, zaposleni imaju pravo na naknadu štete u slučaju da su bili primorani da rade van propisanih uslova, ili ako im nije bila isplaćena adekvatna naknada za obavljeni prekovremeni rad.
Osim toga, zaposleni imaju pravo da obustave prekovremeni rad ukoliko im poslodavac uskraćuje dodatnu zaradu za obavljeni rad ili ukoliko prekovremeni rad ugrožava njihovo zdravlje i bezbednost na radu. Ovo je ključni aspekt zaštite zaposlenih od mogućeg iscrpljivanja i ugrožavanja zdravlja, naročito u situacijama gde prekomerni radni zahtevi postaju redovna praksa.
Noćni rad i rad u smenama
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja. Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Pravna pomoć advokata za isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad itd.
Naša advokatska kancelarija Vam može pružiti pravnu pomoć u vidu podnošenja tužbe nadležnom sudu radi isplate zarede, uvećane zarade za prekovremeni rad, rad noću kao i na dane praznika, kao i savetovanje o svim spornim pravnim pitanjima u slučaju kršenja zakonskih prava radnika.
Detaljnije možete pročitati ovde. Ukoliko Vas zanima tema nezakonitog otkaza, možete pročitati ovde.
