U pravnoj praksi jedno od najčešćih pitanja koje naslednici postavljaju odnosi se na institut „nužni naslednici“ i njihova zakonom zaštićena prava. Iako ostavilac testamentom može izraziti svoju volju o tome kome želi da ostavi svoju imovinu, Zakon o nasleđivanju Republike Srbije jasno propisuje ograničenja te volje u korist određenih lica – nužnih naslednika. U ovom blogu objasnićemo ko se smatra nužnim naslednikom, koja prava im pripadaju, kako se izračunava njihov nužni deo i koja su pravna sredstva na raspolaganju u slučaju povrede tih prava.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici su zakonom određene osobe koje, bez obzira na sadržinu testamenta, imaju pravo na deo zaostavštine – tzv. nužni deo. Ovaj institut predstavlja ograničenje testatorske slobode, a cilj mu je da se najbližim srodnicima ostavi minimum potrebne imovine za egzistenciju.
Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, nužni naslednici su:
- potomci ostavioca (deca, unuci),
- usvojenici i njihovi potomci,
- bračni partner,
- roditelji ostavioca
- usvojilac
- braća i sestre ostavioca
- dede i babe i ostali preci.
Nužni naslednici mogu biti samo oni koji su po zakonskom redu nasleđivanja pozvani na nasleđe. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život. Ukoliko ostavilac iza sebe ne ostavi potomke, bračnog partnera ili roditelje, tada se ne postavlja pitanje nužnih naslednika.
Nužni naslednici i njihova prava
Nužnim naslednicima pripada nužni deo nasledstva, i to:
Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Zakonski nasledni deo utvrđuje se na osnovu naslednih redova, prema pravilima zakonskog nasleđivanja. Nužni deo se ne određuje na osnovu stvarnog, već na osnovu idealnog naslednog dela koji bi nasledniku pripao da nije bilo testamenta ili darivanja.
Nužni deo se može ostvariti iz cele zaostavštine, što uključuje i poklone koje je ostavilac za života dao trećim licima, a koji se, po zakonu, mogu uračunavati u nasledni deo.
Mogućnost isključenja nužnih naslednika
Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu). Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja. Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva.
Povreda prava nužnog naslednika
Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.
Ukoliko nužni naslednik smatra da je povređeno njegovo pravo na nužni deo (npr. testamentom je isključen ili mu je ostavljen manji deo nego što mu po zakonu pripada), on ima pravo da:
- pokrene parnični postupak radi izdvajanja nužnog dela, odnosno
- zahteva poništaj testamenta u delu koji povređuje njegov nužni deo.
Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve. Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.
Uraćunavanje poklona i darivanja
Zakon predviđa institut uračunavanja poklona, kojim se vrednost darova datih od strane ostavioca za života uračunava u nasledni deo nužnog naslednika. Ako bi vrednost poklona i testamentarnih davanja umanjila nužni deo, naslednik ima pravo da traži umanjenje tih davanja do visine nužnog dela.
U praksi je čest slučaj da su deca za života ostavioca dobila stan, kuću ili novčane sume, što se sve može uračunavati pri određivanju stvarnog naslednog dela.
Lišenje nužnih naslednika
Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.
Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
Zaključak
Nužni naslednici imaju zakonom zaštićenu poziciju u naslednom pravu Republike Srbije. Njihova prava su neotuđiva i prioritetna u odnosu na testatorsku volju, osim u izuzetnim slučajevima. Prepoznavanje statusa nužnog naslednika i pravilno tumačenje naslednopravnih propisa od izuzetne je važnosti kako za naslednike, tako i za sve koji planiraju da sastave testament.
Ukoliko se suočavate sa pitanjem nasleđivanja, smatrate da ste nužni naslednik čija su prava povređena, ili želite da sastavite testament u skladu sa zakonskim ograničenjima, preporuka je da se obratite advokatu sa iskustvom u oblasti naslednog prava.
