U svetlu aktuelnih dešavanja u Srbiji, gde se građani sve češće okupljaju na javnim površinama kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i stavove o društvenim, političkim i ekonomskim pitanjima, važno je razjasniti koja prava imaju učesnici protesta, koje su njihove obaveze, ali i koja ograničenja propisuje zakon. Javno okupljanje je dozvoljeno, a prava u vezi sa istim su garantovana Ustavom i međunarodnim Konvencijama, kao što je Konvencija za ljudska prava.
Zakon o javnom okupljanju („Sl. glasnik RS”, br. 6/2016) reguliše način na koji se javno okupljanje može organizovati i održavati, pod kojim uslovima, kao i kada ona mogu biti zabranjena ili prekinuta.
Šta se smatra javnim okupljanjem?
Javno okupljanje, prema članu 3. Zakona, predstavlja okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja političkih, državnih, socijalnih, nacionalnih, verskih ili drugih prava i interesa. Protesti, verske manifestacije, kulturne povorke – sve su to oblici javnih okupljanja.
Javno okupljanje može biti biti:
- Statično (na jednom mestu, kao što su trgovi, parkovi itd.)
- U pokretu (protestne šetnje, marševi, blokade saobraćajnica)
Ko ima pravo da organizuje javno okupljanje?
Organizator može biti fizičko ili pravno lice. Dužan je da:
- Prijavi skup najkasnije 5 dana pre održavanja
- Odredi vođu skupa
- Angažuje redarsku službu
- Obavesti nadležni organ o zabrani skupa, ako do nje dođe
- Obezbedi mirno održavanje okupljanja i prekine ga ukoliko dođe do neposredne opasnosti
Spontani skupovi (reakcija građana na određeni događaj) ne podležu obavezi prijave, ali moraju ostati mirni i ne smeju ugrožavati druge.
Blokade raskrsnica, autoputeva, masovna okupljanja i javno okupljanje – šta kaže zakon?
Kada protesti obuhvataju više stotina ili hiljada građana i kada se izvode blokade raskrsnica, ulica ili autoputeva – tada dolazi do direktnog zadiranja u javni saobraćaj i potencijalnog ugrožavanja bezbednosti, što zakon strogo reguliše.
Važno je znati:
- Okupljanje u pokretu (marševi, šetnje) mora biti prijavljeno nadležnom MUP-u.
- Trasa mora biti jasno određena, uključujući mesto polaska, završetka i način kretanja.
- Blokade puteva mogu biti dozvoljene samo ako su prethodno najavljene i odobrene kao deo protestnog puta.
Međutim, važno je istaći da su ovakvi protesti, pa i blokade javnih puteva, u određenim okolnostima legitiman vid izražavanja građanskog nezadovoljstva. Evropski sud za ljudska prava u više navrata je zauzeo stav da privremeno ometanje saobraćaja, kada je deo političkog izražavanja i mirnog protesta, ne može samo po sebi predstavljati osnov za represiju ili zabranu okupljanja, već mora postojati proporcionalan balans između prava na slobodu okupljanja i prava drugih građana.
Politička okupljanja i protesti spadaju u samu srž demokratije – njihova svrha je javno izražavanje mišljenja o pitanjima od opšteg značaja. Stoga, ovakva okupljanja, uključujući i privremene blokade, imaju visok stepen zaštite, uz obavezu učesnika i organizatora da se pridržavaju principa nenasilja i poštovanja osnovnih pravila.
U slučaju nepoštovanja pravila, policija ima ovlašćenja da:
- Izdaje usmena naređenja za prekid skupa
- Naredi razilaženje
- Primeni zakonske i proporcionalne mere ako učesnici ne postupe po naređenju
Kazne za organizatore i učesnike
Zakon predviđa niz kazni:
- Za fizička lica – učesnike: do 30.000 RSD ako ne poslušaju naređenje da se raziđu
- Za fizičko lice – organizatora:
- do 150.000 RSD za održavanje nelegalnog skupa
- do 120.000 RSD ako ne prijavi skup, ne angažuje redare ili ne postupi po nalozima policije
- Za pravno lice – organizatora: do 2.000.000 RSD
- Za vođu okupljanja: do 100.000 RSD ako ne kontroliše tok skupa
Prava građana i sloboda izražavanja
Pravo na mirno okupljanje zagarantovano je Ustavom Republike Srbije i međunarodnim dokumentima poput Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ipak, sloboda okupljanja nije apsolutna – može biti ograničena u cilju zaštite bezbednosti, zdravlja, prava drugih i javnog reda.
Zaključak
Učešće u protestima je građansko pravo, ali je važno da ono bude iskorišćeno u skladu sa zakonom. Organizatori moraju biti upoznati sa obavezama, a učesnici svesni svojih prava, ali i potencijalnih posledica. Kada javno okupljanje nema organizatora, odnosno kada se građani spontano okupe, tada pripadnici MUP-a mogu intervenisati ukoliko je to opravdano. Advokatska kancelarija stoji na raspolaganju građanima koji imaju nedoumice u vezi sa svojim pravima tokom protesta, kao i onima koji se suočavaju sa sankcijama ili žele pravnu zaštitu.
Zakon štiti pravo na mirno okupljanje – ali samo dok ono ne ugrožava bezbednost, zdravlje, javni red i prava drugih.
Trenutno aktuelna tema u našoj zemlji jeste i Alimentacioni fond – informišite se OVDE.
