Uvodni deo
U savremenom radnom okruženju, mobing na poslu postaje sve učestaliji problem, ostavljajući ozbiljne posledice na zaposlene i radnu atmosferu. Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 36/2010) pruža okvir za zaštitu zaposlenih i nalaže obaveze poslodavcima u sprečavanju i sankcionisanju mobinga.
Šta je mobing na poslu?
Zakonska definicija kaže da je Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.
Zlostavljanje, jeste i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje kako je gore opisano.
Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje kao što je napred navedeno.
Kako se mobing sprovodi?
Mobing na poslu može biti vršen na više načina, a može uključivati:
- Psihičko zlostavljanje (vređanje, omalovažavanje, ignorisanje),
- Fizičko zlostavljanje (pretnje, napadi),
- Profesionalnu degradaciju (dodeljivanje besmislenih ili nemogućih zadataka),
- Socijalnu izolaciju (isključivanje iz kolektiva ili komunikacije).
- I druge oblike aktivnog i pasivnog ponašanja koja se mogu okarakterisati kao mobing na poslu.
Obaveze poslodavca
Poslodavac je dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac je dužan da, u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja. Poslodavac je dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja. Poslodavac odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca.
Zakon propisuje da je poslodavac dužan da preduzme mere prevencije i zaštite zaposlenih od mobinga, uključujući:
- Donošenje akta o sprečavanju mobinga,
- Organizovanje internih mehanizama za rešavanje pritužbi,
- Pokretanje postupka mirnog rešavanja spora pre sudskog postupka.
Kako se zaštiti od mobinga na poslu
koliko se zaposleni suoči sa mobingom, ključno je da preduzme sledeće korake:
- Evidentiranje slučajeva – Vodite pisane beleške o incidentima, sa datumima, mestima i potencijalnim svedocima.
- Obraćanje nadležnim osobama u firmi – U zavisnosti od interne organizacije, može biti HR služba, sindikat ili lice zaduženo za zaštitu zaposlenih.
- Pokretanje postupka zaštite kod poslodavca – Pritužba se podnosi u pisanom obliku, nakon čega poslodavac treba da organizuje mirno rešavanje spora.
- Obraćanje inspekciji rada – Ukoliko poslodavac ne reaguje, zaposleni može podneti prijavu Inspekciji rada.
- Pokretanje sudskog postupka – Ako mirno rešavanje ne uspe, zaposleni može podneti tužbu sudu radi zaštite svojih prava.
Prava zaposlenog u slučaju pokretanja sudskog postupka
Sudski postupak za zaštitu od mobinga može rezultirati različitim merama u korist zaposlenog:
- Sud može naložiti prestanak zlostavljanja,
- Dosuditi naknadu štete za pretrpljene posledice,
- Vratiti zaposlenog na prethodno radno mesto ako je premešten ili degradiran.
Važno je napomenuti da se teret dokazivanja postojanja mobinga u velikoj meri može prebaciti na poslodavca, ukoliko zaposleni pruži osnovne dokaze o zlostavljanju.
Kada angažovati advokata?
Advokat može biti ključan u slučajevima gde je potrebno precizno pravno savetovanje i priprema dokumentacije. Angažovanjem pravnog zastupnika, zaposleni dobija stručnu podršku u:
- Pravilnom sastavljanju pritužbi i dokaza,
- Pregovorima sa poslodavcem,
- Pokretanju sudskog postupka i zastupanju pred sudom.
Ukoliko smatrate da ste žrtva mobinga, ne oklevajte da potražite pravnu pomoć. Prava i dostojanstvo zaposlenih moraju biti zaštićeni, a odgovornost poslodavaca jasno definisana zakonom. Mobing na poslu, nažalost, nije retka pojava i mnogi nisu svesni njegovog postojanja, zato budite informisani i učinite svoje radno okruženje boljim i sigurnijim mestom za sve.
Druge teme na temu prava iz radnog odnosa, možete pročitati OVDE, kao i o nezakonitom otkazu OVDE.
O mobingu možete pročitati i OVDE.
