Gotovo da ne postoji građanin koji se dosad nije susreo sa pojmom nasilje u porodici. Za one koji nisu upoznati sa ovim terminom, kao i one koji nisu sigurni šta sve spada u ovu kategoriju nasilja, ovaj blog nastoji da razjasni osnovne pojmove i pruži odgovore na najčešća pitanja. U narednim paragrafima ćete imati priliku da se informišete o tome šta je porodično nasilje, na koga se odnose odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kome se obratiti i kako ga prijaviti, mere zaštite od nasilja u porodici i zakonskim regulativama.
Šta je nasilje u porodici?
Nasilje u porodici se ne definiše isključivo kao fizičko nasilje, već naprotiv ono obuhvata čitav spektar ponašanja kojima se narušava fizički, psihički, emocionalni ili ekonomski integritet člana ili članova porodice.
Svaka radnja napadača koja kod žrtve (člana porodice) izaziva psihičke i fizičke posledice, strah, patnju, osećaj nemoći i zarobljeništva, kao i emocionalno zanemarivanje, smatra se nasiljem u porodici.
Šta se smatra nasiljem u porodici?
Nasilje u porodici se ispoljava zadavanjem fizičkih, seksualnih, ekonomskih i psihičkih trauma, bilo da su one redovne, povremene ili izolovane.
Fizičko nasilje u porodici karakteriše se svim vidovima zlostavljanja koji za cilj imaju zadavanje telesnih povreda, poput šamaranja, udaranja, šutiranja, guranja, čupanja, gađanja predmetima, davljenja ili bilo kakvog drugog vida napada na telo žrtve. Ovakav vid nasilja ostavlja:
- fizičke posledice u vidu modrica, posekotina, preloma, unutrašnjih krvarenja, potresa mozga, invalidnost i , u ekstremnim slučajevima, smrt
- kao i psihološke posledice poput straha, depresije, anksioznosti, osećaja bespomoći, posttraumatskog stresnog poremećaja PTSD, suicidalnih misli.
Seksualno nasilje u porodici ispoljava se u vidu prinudbe, tj. teranja, žrtve na seksualne radnje protiv žrtvine volje i pristanka. Osim prisiljavanja na seksualne odnose, ovaj vid nasilja takođe podrazumeva seksualno uznemiravanje (poljupci i dodiri bez pristanka), seksualno ponižavanje, seksualni odnos sa maloletnim licem, prisiljavanje na snimanje pornografije i izlaganje istoj, prisiljavanje na trudnuću ili prekid trudnoće i odbijanje korišćenja zaštite (kondoma, tableta…) . Ovaj vid nasilja ostavlja:
- fizičke posledice: povrede tela i genitalija, neželjena trudnoća ili abortus, seksualno prenosive infekcije.
- psihološke posledice: osećaj bespomoći, stida i izolovanosti, posttraumatski stresni poremećaj, depresija, anksioznost, gubitak samopoštovanja, problemi u budućim vezama.
Ekonomsko nasilje u porodici obeleženo je kontrolom finansijskih sredstava žrtve. Ovo podrazumeva nasilnika koji žrtvi oduzima platu i imovinu, ne dozvoljava joj da se zaposli ili školuje, uskraćuje novac za osnovne životne potrebe, nameće dug, prisiljava na prošenje novca, onemogućuje pristup bankovnim računima i finansijskim informacijama.
- Ovaj vid nasilja obično prati psihičko i/ili fizičko nasilje i ostavlja psihološke posledice poput: osećaja bespomoći, straha, depresije, niskog samopouzdanja, stida i izolaciju.
Psihičko nasilje u porodici se ispoljava na dva načina: aktivno i pasivno. Aktivno podrazumeva aktove vređanja, ponižavanja, zastrašivanja, ucenjivanja, posesivnosti, dok s druge strane, pasivno psihičko nasilje podrazumeva suptilnije, ali jednako štetne radnje, kao što su emocionalno zanemarivanje i ignorisanje, odbijanje komunikacije, zabranu kontakta sa ljudima, pasivno-agresivno ponašanje.
- Oba tipa ostavljaju psihološke posledice po žrtvu u vidu niskog samopouzdanja, osećaja bespomoći i izolovanosti, hroničnog stresa i paranoje.
Na koga se odnose odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici?
Odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici se odnose na sve članove porodice ili porodično sličnim odnosima poput vanbračne zajednice. Važno je znati da se ovo ne odnosi na isključivi krug najuže familije, i da žrtve, kao i napadači, mogu pripadati i jednom i drugom polu.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici podrazumeva sledeće članove:
- trenutni ili bivši supružnici
- lica u trenutnim ili bivšim vanbračnim zajednicama, seksualnim ili emocionalnim vezama, bez obzira da li stanuju u istom porodičnom domaćinstvu
- deca lica u vanbračnim zajednicama, bez obzira da li stanuju u istom porodičnom domaćinstvu
- krvni srodnici
- lica u tazbinskim odnosima
- lica u adoptivnom ili hraniteljskom srodstvu
- lica koja stanuju ili su stanovala u zajedničkom porodičnom domaćinstvu
Kome se obratiti za nasilje u porodici?
Rano prepoznavanje znakova nasilja u porodici je od izuzetnog značaja za svakog građanina i pomaže u sprečavanju ozbiljnih posledica po život. Ne čekajte već prijavite svaki vid nasilja u svojoj ili tuđoj porodici.
Prijava nasilja u porodici
Kako prijaviti nasilje u porodici? Obraćanjem sledećim nadležnim institucijama:
- policija,
- javna tužilaštva,
- sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi,
- centri za socijalni rad,
- dečja socijalna zaštita,
- škole,
- zdravstvene ustanove za decu i odrasle.
Prijava nasilja u porodici u Novom Sadu, kao i bilo kom drugom mestu, obavlja se pozivom gorenavedenih službi ili besplatnim pozivima na telefone 0800-100-600 za prijavu nasilja u porodici i 0800 100 007 za autonomni ženski centar.
Koje su mere zaštite od nasilja u porodici?
Sud može nasilniku izreći jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojima se ograničava ili u potpunosti zabranjuje održavanje ličnih odnosa nasilnika i žrtve.
Mere zaštite od nasilja u porodici uključuju:
- izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
- izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
- zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
- zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
- zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Šta su hitne mere zaštite od nasilja u porodici?
Hitne mere zaštite od nasilja u porodici su mere koje izriču policija ili sud odmah po prijavi nasilja u porodici.
Hitne mere zaštite od nasilja u porodicu uključuju:
- Udaljavanje nasilnika iz stambenog prostora,
- Zabrana prilaska i kontaktiranja žrtve.
Zakonska regulativa- Krivični zakonik
Krivični zakonik jasno propisuje sankcije za nasilje u porodici.
- Nasilnik koji pretnjama ili nasiljem ugrozi telesni integritet ili duševni mir člana porodice može biti osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine.
- Nasilnik koji prilikom pretnje koristi oružje ili oruđe koje bi moglo žrtvi da nanese teške telesne povrede, može dobiti zatvorsku kaznu od 6 meseci do 5 godina.
- Nasilnik koji nanese teške telesne povrede ili povredi maloletno lice, može biti osuđeno na kaznu zatvorom od 2 do 10 godina.
- Nasilnik koji, prilikom vršenja nasilja u porodici, izazove smrt žrtve, može biti osuđen na kaznu zatvorom od 3 do 15 godina.
Pomoć advokata
Ukoliko ste žrtva nasilja, ili poznajete neku žrtvu nasilja, ne čekajte da situacija eskalira, već odmah kontaktirajte stručnu advokatsku pomoć advokatske kancelarije Lončar iz Novog Sada.
Advokatsku kancelariju Lončar možete kontaktirati putem e mail adrese info@advokat-loncar.com ili kontakt telefona +381 62 877 55 70 .
