Neisplaćena plata predstavlja vrlo neprijatnu situaciju. Mnogi radnici se susreću sa problemom kašnjenja plate, bilo da je reč o periodu od nekoliko dana ili od nekoliko meseci, i nažalost, većina njih ne zna koje korake je potrebno da preuzmu kako bi ovaj problem rešili.
Prava radnika u slučaju neisplaćene plate su jasno i precizno definisana Zakonom o radu, omogućavajući im da preduzmu odgovarajuće korake radi zaštite svojih interesa i ostvarivanja onoga što im pripada.
Šta kaže Zakon o radu o isplati zarade?
U slučaju neisplaćene zarade, pod pojmom zarade Zakon o radu podrazumeva ukupan iznos primanja zaposlenog izražen u bruto vrednosti, koji uključuje poreze i doprinose na teret zaposlenog. Naknada za rad i vreme provedeno na radu obuhvata osnovnu zaradu, deo koji zavisi od radnog učinka, kao i uvećanja po određenim osnovama.
Prema Zakonu o radu, zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, što znači da može biti isplaćivana i češće (na primer u delovima tokom meseca ili čak svakodnevno), ali ne sme biti isplaćivana u razmacima dužim od mesec dana, na primer na svaka dva meseca.
Takođe, Zakon o radu navodi da se zarada mora isplatiti najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, na primer zarada za maj se mora isplatiti najkasnije do 30 juna.
Kada se zarada smatra neisplaćenom?
Neisplaćena zarada može poprimiti sledeće oblike:
Potpuno neisplaćena zarada je situacija u kojoj poslodavac nije isplatio nijedan deo dospelog iznosa plate za određeni mesec, niti je uplatio pripadajuće poreze i doprinose.
Delimično isplaćena podrazumeva da je poslodavac uplatio samo jedan deo zarade.
Zarada sa zakašnjenjem predstavlja situaciju u kojoj je poslodavac isplatio celokupnu zaradu, međutim nakon isteka zakonskog roka.
Zarada isplaćena „na ruke“ bez poreza i doprinosa takođe spada u oblik ,,neisplaćene zarade’’, budući da je poslodavac isplatio bez evidentiranja i bez plaćanja zakonskih obaveza prema državi.
Koja prava ima radnik kada poslodavac ne isplati platu?
Pravo na isplatu glavnog duga
Ministarstvo za rad nalaže da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati celokupan dug za mesec u kojem zarada nije isplaćena, uz dostavljanje obrazloženja o razlozima neisplate.
Pravo na zakonsku zateznu kamatu
Zaposleni ima pravo da dobija kamatu od prvog dana kašnjenja neisplaćene zarade pa sve do konačne isplate.
Pravo na uplatu poreza i doprinosa
Čak i ako poslodavac nije isplatio zaradu, on je dužan da do poslednjeg dana u tekućem mesecu podnese uplatu poreza i doprinosa zaposlenog.
Pravo na otkaz krivicom poslodavca i otpremninu
U slučaju neisplaćene zarade, zaposleni može dati otkaz krivicom poslodavca, međutim u tom slučaju nema pravo na otpremninu, samo na isplatu duga.
Koraci za naplatu neisplaćene plate
Pisani zahtev poslodavcu
Pre nego što pomislite o tužbi poslodavca, potrebno je najpre dostaviti poslodavcu pisani zahtev u kojem tražite da obrazloži razloge neisplaćene zarade i navede rok za isplatu dugovanja.
Zahtev mora da sadrži podatke zaposlenog i poslodavca (ime, adresa, PIB firme), precizni iznos duga, rok za isplatu od datuma prijema zahteva i napomenu o zakonskim posledicama u slučaju da se dug ne isplati.
Zahtev se šalje preko pošte kao preporučena pošiljka sa povratnicom, jer ćete na ovaj način imati jasan dokaz da je poslodavac upoznat sa dugovanjem.
Prijava Inspekciji rada
Poslodavca koji ne isplaćuje zarade i ignoriše Vaš zahtev za isplatu, takođe možete prijaviti Inspekciji rada, bilo u usmenom bilo u pismenom obliku. U prijavi je potrebno navesti opis problema i podatke firme (naziv, adresa, PIB), dok svoje podatke možete ostaviti anonimnim.
Imajte na umu da Inspekcija ne može da ,,natera’’ poslodavca da isplati dug, ali mu može naložiti da Vam izda obračunski listić sa kojim možete otići kod izvršitelja.
Tužba sudu
Tužba za neisplaćenu platu se sprovodi u delo tek nakon što su prethodni koraci neuspešni i nakon prikupljanja neophodne dokumentacije, u čemu Vam može pomoći advokat.
Ovaj postupak podrazumeva da tužilac dokaže neisplaćeni iznos kroz obračune, platne liste ili veštačenje. S druge strane, poslodavac mora da dokaže da je platu zaista isplatio. Ako to ne može da dokaže, sud uglavnom prihvata tužbu radnika. U ovom slučaju, sud takođe može da obaveže poslodavca da isplati zaostalu zaradu, uplati poreze i doprinose za taj iznos i plati zakonsku zateznu kamatu.
Izvršni postupak
Izvršni postupak je moguć samo kada imate neosporive dokaze za neisplaćenu zaradu, poput obračunskog listića, i kada poslodavac prizna dug.
U ovom slučaju nema suđenja, već idete direktno kod javnog izvršitelja koji na osnovu obračunskog listića blokira račun firme i prebacuje Vam novac.
Rokovi – do kada se može tužiti za neisplaćenu platu?
Zaposleni može tužiti poslodavca u roku od tri godine od dana nastanka obaveze za isplatu. Svaka mesečna zarada ima svoj zaseban rok zastare, drugim rečima, ne gleda se ceo dug kao jedna celina.
Rok zastare važi za sva novčana prava koja radnik ima iz radnog odnosa, a ne samo za osnovnu platu, dakle i za naknadu za topli obrok, regres, prekovremeni rad, otpremninu i slično.
Šta ako poslodavac ide u stečaj?
Često se desi da radnici odustaju od tužbe i potraživanja svojih prava onog momenta kada njihov poslodavac ode u stečaj, smatrajući da nemaju novca za isplatu dugova. Međutim, Vaša prava su i dalje na snazi.
Kada se nad poslodavcem otvori stečaj, više ne može svako posebno da naplaćuje svoj dug, a ako je neko već pokrenuo prinudnu naplatu, ona se prekida. Umesto toga, svi poverioci (uključujući radnike) ulaze u jedan zajednički stečajni postupak, u njemu se svi prijavljuju sa svojim potraživanjima i onda se raspodela novca vrši zajedno, prema pravilima stečaja i redosledu prioriteta. Ako firma nema nikakvu imovinu iz koje biste se naplatili, isplatu preuzima država preko Fonda solidarnosti.
Najčešće greške radnika
Najčešće greške koje radnici čine su:
- Predugo čekanje i verovanje poslodavcima da će isplatiti dugovanja,
- sporazumni raskid pod pritiskom,
- nečuvanje dokumentacije,
- prihvatanje isplate ,,na ruke’’ ,
- neopravdano odsustvo: zakonski ne smete da prestanete da dolazite na posao, jer Vam u tom slučaju poslodavac može uručiti otkaz na Vašu krivicu.
Kako vam advokatska kancelarija Lončar može pomoći
Advokatska kancelarija Lončar Vam može pomoći u sastavljanju i slanju pisanog zahteva, sakupljanju neophodnih dokumenata u svrhu dokazivanja dugovanja neisplaćene zarade, pokretanju tužbe i zastupljanju Vaših interesa pred sudom. Za više informacija, obratite nam se putem naših kontakta.
Najčešća pitanja
Da li mogu da dam otkaz ako mi poslodavac ne isplaćuje platu?
Možete da date otkaz, međutim da biste zaštitili Vaša prava u potraživanju isplate zarade morate ispoštovati otkazni rok preduzeća.
Da li mogu da prestanem da dolazim na posao ako mi ne isplaćuju platu?
U ovom slučaju poslodavac može da Vam uruči otkaz na Vašu krivicu i u tom slučaju gubite pravo na novčanu naknadu.
Koliko košta tužba za neisplaćenu platu?
Tužba za neisplaćenu platu u Srbiji košta u zavisnosti od visine potraživanja, sudskih taksi i advokatskih troškova.
Koliko traje sudski postupak za neisplaćenu zaradu?
Sudski postupak za neisplaćenu zaradu u Srbiji najčešće traje od šest meseci do tri godine
Šta ako poslodavac kaže da nema novca?
Izjava poslodavca da „nema novca“ nema pravnu težinu i ne oslobađa ga obaveze isplate zarade.
