Prekovremeni rad u Srbiji je vrlo česta tema zaposlenih građana, s obzirom na njegov uticaj na zaradu i radno pravo. Svaki radnik bi trebao da se informiše o ovoj temi, kako bi razumeo svoja prava i izbegao moguće zloupotrebe svojih radnih sati.
U ovom tekstu ćete moći da se upoznate sa pojmom prekovremenog rada, dužnostima poslodavca, maksimalnim trajanjem prekovremenog rada, naknadi za prekovremeni rad, kojim zaposlenima je zabranjen prekovremeni rad i kaznama za poslodavce u slučaju kršenja Zakona o prekovremenom radu.
Šta se podrazumeva pod prekovremenim radom?
Zakon o radu navodi da prekovremeni rad podrazumeva svaki rad zaposlenog koji se obavlja na svom radnom mestu a koji prevazilazi puno radno vreme, obično od 36 do 40 sati nedeljno.
Budući da se često meša sa pojmom prekovremenog rada, potrebno je napomenuti da preraspodela radnog vremena ne spada u ovu oblast i da ona sama po sebi podrazumeva prilagođavanje radnog vremena poslovnim zahtevima, poput sezonski povećanog obima posla ili smanjenja proizvodnje.
Pod kojim uslovima poslodavac može naložiti prekovremeni rad?
Ne smatra se svaki rad duži od radnog vremena prekovremenim radom, samim tim u slučaju kada bi se zaposleni samostalno odlučio da radi nakon svog radnog vremena, poslodavac ne bi bio u obavezi da isplati satnicu prekovremenog rada.
Poslodavac može da zahteva prekovremeni rad samo u slučaju više sile, povećanog obima posla i nepredviđenih situacija kada je potrebno u određenom roku završiti neplaniran posao.
Ukoliko poslodavac unapred zna za razloge koji bi zahtevali prekovremeni rad, zaposleni ima pravo da odbije prekovremeni rad bez straha od negativnih posledica.
Obaveze poslodavca u slučaju prekovremenog rada
Uz obavezno ispunjavanje jednog ili više gore navedenih slučajeva koji mogu zahtevati prekovremeni rad, poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog zahtevom za obavljanje prekovremenog rada.
U slučaju prekovremenog rada, poslodavac takođe mora da vodi dnevnu evidenciju prekovremenih sati zaposlenog. Potrebno je da u ovoj evidenciji takođe navede i naknadu ostvarenu tokom prekovremenog rada i da ona bude usklađena sa njegovom evidencijom.
Ukoliko se informacije u evidenciji ne poklapaju ili je uopšte i ne vodi, poslodavac čini prekršaj Zakona o radu.
Maksimalno dozvoljeno trajanje prekovremenog rada
Zakon o radu je ograničio maksimalno radno vreme u toku jednog dana, uključujući samim tim i prekovremeni rad, na 12 časova. Na primer, ukoliko se uzme generalna satnica od 8 časova dnevno, dozvoljeno vam je još 4 časova prekovremenog rada.
Na nivou jedne sedmice u kojoj se računa 40 časova rada, moguće je dodati maksimalno 8 časova prekovremenog rada.
Kod poslova koji su naročito teški i štetni po zdravlje postoji određeni izuzetak. Budući da je njihovo radno vreme skraćeno u cilju očuvanja radne sposobnosti i zdravlja, ovi poslovi ne dozvoljavaju prekovremene sate.
Kada poslodavac ne može zahtevati prekovremeni rad?
Poslodavac nema zakonsko pravo da potražuje prekovremeni rad od sledećih zaposlenih:
- Svim zaposlenima mlađim od 18 godina je apsolutno zabranjen prekovremeni rad.
- Porodilje koje doje, kao i trudnice, takođe imaju apsolutnu zabranu ukoliko doktor, odnosno zdravstveni organ, proceni da bi rad bio štetan po nju, plod ili dete.
- Ukoliko zaposleni ima lekarsku procenu da bi prekovremeni rad štetno uticao po njegovo zdravlje, onda isti nije u obavezi da ga obavlja.
- Samohrani roditelj sa detetom do 7 godina života ili detetom koji je teški invalid, može da radi prekovremeno samo ukoliko ima pisanu saglasnost.
Cena prekovremenog rada
Prekovremeni sati se naplaćuju dodatno i to je takođe definisano Zakonom o radu. Prekovremena satnica se dobija tako što se na osnovicu doda još 26% od iznosa osnovice.
Tako da, ukoliko se uzme minimalna zarada 2026 godine od 371 dinar po času, i na nju se doda 26% od 371, odnosno 96,46 dinara, vaša ukupna zarada za jedan čas sa prekovremenim povećanjem bi iznosila 467,46 dinara.
Za prekovremeni rad noću, subotom, nedeljom i za vreme državnih praznika se vodi malo drugačija računica.
Subotom i nedeljom
Zakon o radu tretira subotu i nedelju jednako kao i ostale dane, odnosno od ponedeljka do petka. Zakon o radu je propisao 5 radnih dana u toku nedelje, i budući da je na poslodavcu da odredi koji će to dani biti, u radne dane mogu spadati i subota i nedelja.
Samim tim, zakonski nije obavezno da se plata za prekovremeni rad vikendom uveća, iako poslodavac može to urediti internim aktom ili kolektivnim ugovorom.
Državnim praznicima
Kada je reč o državnim praznicima ipak važi drugačije pravilo. Zaposleni koji obavlja rad tokom državnih praznika ima pravo na 110% uvećanja zarade na osnovicu, dok istovremeno ima pravo i na dodatnih 26% od osnovice ukoliko na državni praznik obavlja i prekovremeni rad.
Ovom računicom, zaposleni koji radi prekovremeno za vreme državnog praznika će ostvariti 875,56 dinara po času, umesto 371 dinar koji bi inače dobio.
Noću
Međutim, budući da ne rade svi zaposleni građani Srbije tokom dana, za one koji rade noću takođe postoji ustupak. Ukoliko zaposleni obavlja svoj regularni posao tokom noći, ima pravo na dodatak od 26% od svoje minimalne satnice. Štaviše, ukoliko tokom noći obavlja i prekovremeni rad, zaposleni ima dodatak od 52% od osnovice.
Samim tim, osoba koja zarađuje 371 dinar po satu, za prekovremeni rad noću dobija 563,92 dinara po satu.
Kazne za kršenje Zakona o prekovremenom radu
Poslodavci koji krše Zakon o radu, konkretno o prekovremenom radu svojih zaposlenih, su podložni visokim novčanim kaznama.
Ako je poslodavac pravno lice, novčana kazna iznosi od 600.000 do 1.500.000 dinara. Preduzetnik kao poslodavac kažnjava se novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara. Odgovorno lice ili zastupnik pravnog lica podložni su novčanoj kazni u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara.
Pravna pomoć
Ukoliko smatrate da vaš poslodavac krši pravila Zakona o radu koja se tiču prekovremenog rada, kao na primer ne vodi preciznu evidenciju, ne isplaćuje potpunu sumu prekovremenog dodatka na osnovicu ili nema jasan razlog za određivanje prekovremene satnice, ne oklevajte da se obratite advokatskoj kancelariji Lončar.
Advokatska kancelarija Lončar će sačuvati vaša prava u oblasti prekovremenog rada i osigurati pravednu isplatu naknade.
Za više informacija nam se možete obratiti putem info@advokat-loncar.com ili putem kontakt telefona +381 62 877 55 70.
