Mobing na poslu ne mora nužno biti direktno ponižavanje ili zlostavljanje, često se manifestuje kroz suptilne oblike nepremirenog ponašanja koji mogu proći nezapaženo sve dok ih ne sagledate iz šire perspektive.
O ovakvom vidu neprimerenog poslovnog ponašanja morate biti obavešteni kako bi ste mogli da se adekvatno zaštite. Ovaj tekst će se iz tog razloga baviti temama kao što su: šta je mobing, kako dokazati mobing na poslu, mobing zakon, kakvo ponašanje nije mobing, kako se zaposleni mogu zaštiti od mobinga, naknada štete zbog mobinga i najčešće greške zaposlenih u postupku zaštite od mobinga.
Šta se smatra mobingom na poslu
Kako ne bi došlo do bilo kakvog vida zabune oko značenja mobinga, najpre je potrebno naglasiti da se ovaj termin ne koristi u zakonu kao takav, već kao ,,zlostavljanje’’ na radnom mestu.
Zakonska definicija mobinga glasi:
,,Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje je i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje koje je gore opisano.’’
Dakle, zlostavljanje na radnom mestu se smatra mobingom onda kada se ponavlja i traje duži vremenski period, dovoljno da postane svakodnevnica radnika, i kada ima za cilj stvaranje straha, izolacije i psihičkog uznemiravanja. Time se mobing razlikuje od konflikta, kratkotrajne nesuglasice koja se može rešiti razgovorom i kompromisom.
Kako bi smo još više pojasnili temu, u sledećem spisku se nalaze ponašanja koja se najčešće kvalifikuju kao mobing:
- Izolacija
- Verbalno vređanje
- Širenje netačnih glasina
- Ucene i pretnje
- Seksualno uznemiravanje
Vrste mobinga na radnom mestu
Mobing na radnom mestu dolazi u mnogo različitih oblika, od ozbiljnih pretnji i telesnog zlostavljanja, pa sve do ponašanja koja mogu prvobitno proći neopaženo kao što je ogovaranje ili izvrgavanje podsmehu.
Spram toga, mobing se deli na dve vrste: horizontalni i vertikalni.
- Horizontalni mobing se dešava između kolega na istom ili sličnom radnom nivou, i ima za cilj izolaciju kolege iz radne grupe.
- Vertikalni mobing se dešava kada osoba na višoj radnoj poziciji po hijerarhiji zlostavlja osobu niže radne pozicije.
Mobing uključuje sledeće vidove ponašanja:
- Ogovaranje
- Ucene i pretnje
- Vređanje i verbalno zlostavljanje
- Potcenjivanje
- Ponižavanje
- Izvrgavanje ruglu, podsmehu, sramoti
- Izolacija
- Zadržavanje informacija bitnih za radno mesto i posao žrtve
- Nagomilavanje dodatnih, nebitnih zadataka od strane nadređenog, koji nemaju veze sa radnim zadacima žrtve, usled čega žrtva nije u stanju da obavi posao za koji dobija platu
- Preterana količina posla
- Preterana kritika nadređenog
- Seksualno uznemiravanje
- Telesno zlostavljanje
Koja ponašanja nisu mobing prema zakonu
Prema zakonu Republike Srbije o zlostavljanju na radnom mestu, mobing ne uključuje sledeća ponašanja:
- Zakonito upravljanje i kontrola rada: Nadgledanje svakodnevnih aktivnosti zaposlenog, postavljanje radnih ciljeva, ocenjivanje performansi, postavljanje realnih rokova.
- Opravdana kritika: Pravedna i profesionalna kritika koja za cilj ima poboljšanje radnog učinka.
- Radna disciplina: Uspostavljanje radnih obaveza, pravilnika i procedura radnog mesta i sprovođenje disciplinskih mera u slučaju da ih zaposleni ne poštuje.
- Jednokratni konflikt: Jednokratne nesuglasice ili sukob koji ne dovodi tuče, zlostavljanja i drugog dugotrajnog negativnog ponašanja.
- Nesporazum: Nesporazum kao rezultat nesuglasice, pogrešno protumačenih informacija ili uputstva, koji je lako rešiv putem komunikacije.
- Osećaj nesigurnosti i izolacije koji nije deo ponašanja kolega ili nadređenih već lilnih nedostataka.
Zakonski okvir zaštite od mobinga u Srbiji
Zakon o mobingu u Srbiji se pravno naziva Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu. Ovim zakonom se uređuju sledeća pitanja:
- Zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom: Zabrana bilo kojeg oblika zlostavljanja na radnom mestu.
- Mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu: Konkretne aktivnosti i strategije za prevenciju zlostavljanja, uključujući obuke, edukaciju i kreiranje zdravog radnog okruženja.
- Postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom: Mogućnost prijave zlostavljanja, odgovarajući postupci istraživanja, kao i mere zaštite prava žrtava.
- Druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom: Dodatne mere, saveti i preporuke za uspostavljanje efikasnog sistema zaštite zaposlenih, sa ciljem smanjenja i eliminacije svih oblika zlostavljanja na radnom mestu.
Kako zaposleni mogu da se zaštite od mobinga
Postupke koje vi, kao zaposleni, možete da učinite kako bi ste se zaštitili od mobinga uključuju: Interni postupak zaštite kod poslodavca, obraćanje licu za posredovanje, sindikatu i pravnom zastupniku.
Interni postupak zaštite uključuje obraćanje nadležnim strukturama unutar kompanije, zaduženim za takva pitanja, kao što je HR služba ili poslodavac.
Obraćanje licu za posredovanje se odnosi na treću stranu ili instituciju koje deluju kao posrednik između vas i lica koja su vršila radno zlostavljanje. Ovakva lica uključuju sindikate i pravne zastupnike. Uloga sindikata je da zastupaju socijalna i radna prava zaposlenog, bilo zastupanjem ili pružanjem pristupa besplatnim pravnim licima, dok je uloga pravnih zastupnika da zaštite prava zaposlenog onda kada je u pitanju pravni spor oko mobinga, skupljanjem dokumentacije i zastupanjem na sudu.
Sudska zaštita od mobinga
Zaposleni može da pokrene sudski postupak pred nadležnim sudom onda kada se utvrdi da je interno rešavanje mobinga nemoguće postići.
Nadležnost suda, pri ovom slučaju, je da sprovede građansku parnicu ukoliko žrtva traži naknadu štete ili krivični postupak ukoliko se mobing smatra i krivičnim delom (fizičko nasilje ili seksualno zlostavljanje).
Sudski postupak za mobing najpre započinje podnošenjem tužbe sudu i nakon što je sud primi se zakazuje prvo ročište gde se razmatraju dokazi i drugi relevantni dokumenti. Nakon što sud razmotri dokumenta i izjave svedoka i drugih učesnika parnice, donosi se pravosudna presuda koja može uključivati novčanu nadoknadu, mere za sprečavanje daljeg mobinga, disciplinske mere prema zlostavljaču ili druge posledice.
Dokazivanje mobinga na poslu
Kako bi uspešno dokazala mobing na poslu, potrebno je da žrtva zlostavljanja na radnom mestu dostavi nadležnom sudu sledeća dokumenta:
- Detaljne beleške o načinu zlostavljanja, sa datumima i mestima na kojima se dogodilo, osobama koje su počinile i onima koje su bile prisutne.
- Video snimci, zvučne poruke, sms poruke, email-ovi i slični dokazi koji aktivno dokazuju zlostavljanje.
- Pismene pritužbe koje ste dostavljali HR službi, sindikatu, poslodavcu i drugim internim službama zadužene za sprečavanje mobinga.
- Medicinska dokumenta, izveštaji od lekara i psihologa koji dokumentuju posledice mobinga.
- Svedoci događaja.
Rokovi za pokretanje postupka zbog mobinga
Poslodavac je u obavezi da u roku od 3 dana nakon što je primio podnesak zaposlenog o zlostavljanju na radnom mestu, ponudi posredovanje kao način rešavanja spora. Posredovanje se mora okončati u roku od 30 dana od pronalaska posrednika, a ukoliko se ne reši, žrtva ima pravo da podnese tužbu.
Kada je nasilnik poslodavac ili nadređeni, žrtva ima pravo da podnese tužbu u roku od šest meseci od dana kada je učinjena poslednja radnja zlostavljanja zaposlenog.
Propuštanje rokova dovodi do gubitka prava na pokretanje pomenutih postupaka zaštite.
Naknada štete zbog mobinga
Pravo na naknadu štete zbog mobinga ima svaki zaposlenik, bez obzira pod kojim Ugovorom o radu su zaposleni. Ova naknada se ne može ostvariti bez sudskog postupka, i njenu visinu utvrđuje sud na osnovu nalaza i mišljenja Veštaka.
Najčešće greške zaposlenih u postupku zaštite od mobinga
Najčešće greške koje zaposleni, tj. žrtve, počinjavaju u postupku zaštite od mobinga su:
- Prekoračenje roka za pokretanje tužbe.
- Neadekvatni dokazi: nedostatak ključnih beležaka ili snimaka, izostanak svedoka i sl.
- Nedostatak pisane komunikacije internog postupka rešavanja mobinga.
- Nepoznavanje procedure: prijavljivanje samo jednog slučaja umesto niza, preskakanje internog postupka i direktni prelazak na sud.
- Nedovoljno informisanje o ponašanjima koji jesu, odnosno nisu, deo mobinga kao i internog pravilnika poslodavca o sprečavanju mobinga.
Kada se obratiti advokatu zbog mobinga na poslu
Advokatskoj kancelariji Lončar je potrebno da se obratite ukoliko su svi procesi internog rešavanja mobinga neuspešni, ukoliko su posledice mobinga opasne po vaše mentalno i fizičko zdravlje i onda kada postoji potreba za pokretanjem sudskog postupka. Takođe se možete obratiti i za skupljanje sve neophodne dokumentacije, zastupanje pred sudom i onda kada poslodavac ne reaguje na vaše prijave.
