Postoje situacije u kojima se radnik povredi na gradilištu, u fabrici ili u preduzeću, a poslodavac nastoji da umanji značaj događaja kako bi izbegao odgovornost i dodatne troškove. U takvim okolnostima, radnik često nije siguran da li, dok se nalazi na bolovanju, ima pravo na odgovarajuću naknadu štete i zaštitu svojih prava.
Na olakšanje svih radnika, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o radu u Republici Srbiji precizno uređuju ovu oblast i obezbeđuju jasna pravila za zaštitu prava zaposlenih u slučaju povrede na radu.
Šta se smatra povredom na radu prema zakonu?
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju definiše povredu na radu kao ,,povredu osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.’’
Prema ovoj definiciji, povredom na radu smatra se:
- povreda na radnom mestu prouzrokovana padom sa visine, radom sa mašinama, strujnim udarom, fizičkim obračunom i slično, čak i pri obavljanju posla na koji radnik nije raspoređen
- povreda na putu nastala na redovnom putu do posla i sa posla,
- povreda na službenom putu,
- profesionalno oboljenje.
Ko snosi odgovornost za povredu na radu?
Subjektivna odgovornost poslodavca
Subjektivna odgovornost poslodavca, u slučaju kada se radnik povredi na poslu, podrazumeva da poslodavac snosi krivicu za načinjenu povredu. U praksi to podrazumeva da poslodavac:
- nije obučio radnika za bezbedan rad,
- nije obezbedio bezbedne uslove rada,
- nije obezbedio zaštitnu opremu,
- nije obezbedio ispravne mašine za rad,
- nije poštovao propise ili procedure.
Objektivna odgovornost poslodavca
Objektivna odgovornost poslodavca podrazumeva da poslodavac odgovara za štetu bez obzira na to da li snosi krivicu. Ovaj slučaj se primenjuje kod opasnih delatnosti (rad na gradilištu, rad sa hemijskim supstancama, rad sa teškim mašinama i sl.).
Kada poslodavac NIJE odgovoran?
Poslodavac se može osloboditi odgovornosti samo ako dokaže da je povreda zaposlenog na radu nastala:
- višom silom koju poslodavac nije mogao predvideti ili izbeći (npr. zemljotres),
- namernom ili svesnom radnjom, odnosno krivicom, zaposlenog koju poslodavac nije mogao sprečiti (npr. zaposleni nije poštovao propise),
- radnjom trećeg lica koju poslodavac nije mogao sprečiti ili predvideti.
Koja prava ima zaposleni nakon povrede na radu?
- Naknada zarade za vreme bolovanja
Prema Zakonu o radu, u slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u vrednosti od 100% prosečne zarade u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je počelo bolovanje. U ovom slučaju, iznos naknade zarade ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene zakonom za mesec u kojem se vrši isplata.
- Naknada troškova lečenja
Zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu ima pravo na refundaciju troškova lečenja, što podrazumeva pokriće neophodnih stvari za saniranje povrede i oporavak kao što su: lekovi, terapija, rehabilitacija, pomagala i slično.
- Naknada materijalne štete
Naknada materijalne štete podrazumeva da se radniku koji je pretrpio povredu na radu isplaćuje novčani iznos u visini zarade koju je izgubio dok je bio sprečen za rad. Radnik ima pravo da potražuje i bonuse, prekovremene sate, regres ili topli obrok ako se isplaćuju po danu prisustva.
U slučaju smanjene radne sposobnosti usled povrede na radu, zaposleni ima pravo na naknadu štete u vidu novčane rente, koja predstavlja mesečnu razliku između prihoda koji se ostvaruju nakon povrede i plate koju bi redovno primao da se povreda nije dogodila.
- Naknada nematerijalne štete
Zaposleni takođe ima pravo i na naknadu nematerijalne štete koja podrazumeva naknadu za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti.
- Naknada u slučaju invaliditeta ili smrti
U slučaju da povreda na radu rezultira smrću zaposlenog, članovi njegove porodice imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove.
Koliko iznosi naknada štete za povredu na radu?
Kada je u pitanju naknada štete zbog povrede na radu, ne postoji zvaničan cenovnik povreda na radu. U ovom slučaju, iznosi se formiraju kroz sudsku praksu.
Naknada za fizički bol se ne isplaćuje za bolove slabog intenziteta trajanja do tri dana, dok za one srednjeg intenziteta možete očekivati oko 70.000 dinara, a za one jakog intenziteta između 200.000 i 300.000 dinara.
Naknada za pretrpljeni strah slabog intenziteta u trajanju od 3 dana se uglavnom ne isplaćuje. Za srednji intenzitet pretrpljenog straha možete očekivati od 60.000 do 80.000 dinara, dok za strah jakog intenziteta sa posttraumatskim stresom više od 200.000 dinara.
Što se tiče nadoknade za naruženost, ona se kreće od 10.000 dinara za lakši stepen pa sve do 500.000 dinara u zavisnosti od uticaja na psihu i vidljivosti.
Postupak ostvarivanja naknade štete – korak po korak
Prijava povrede poslodavcu i inspekciji
Radnik je dužan da odmah po nastanku povrede obavesti poslodavca.
Poslodavac je u obavezi da povredu zaposlenog na radu prijavi nadležnoj inspekciji za rad u roku od 24 časa od povrede, kako u pismenom, tako i u usmenom obliku. U slučaju profesionalne bolesti, ima rok od 3 dana od saznanja.
Ukoliko je radnik, usled povrede na radu, privremeno sprečen da obavlja rad na duže od 3 dana, poslodavac je dužan da u roku od 5 dana to prijavi Inspekciji.
Medicinska dokumentacija i izveštaj o povredi
Medicinska dokumentacija i doktorski izveštaji o povredi na radu su ključni dokazi da se Vaša povreda dogodila i da je imala posledicu na Vas.
Kako biste mogli da obezbedite Vaša prava na naknadu štete, potrebno je da čuvate:
- otpusne liste,
- specijalističke nalaze,
- dijagnostičke testove
- i laboratorijske nalaze.
Odštetni zahtev – poslodavac ili osiguravajuće društvo?
Kada je u pitanju povreda na radu, osiguranje ima za cilj da zaštiti radnika i obezbedi mu naknadu za štetu ukoliko je to moguće.
Ukoliko je poslodavac osiguran, odštetni zahtev, kao i medicinska dokumentacija se šalju osiguravajućoj kući poslodavca.
Ukoliko poslodavac nije osiguran, ovi dokumenti se šalju direktno njemu, pri čemu on odgovara samostalno za dugove.
Vansudsko poravnanje
Naknadu štete usled povrede na radu radnik i poslodavac mogu postići i mirnim rešenjem, odnosno vansudskim poravnanjem. U ovom slučaju radnik neće trpeti sudske troškove i znaće unapred iznos naknade i datum isplate, ali poslodavci mogu umanjiti iznos naknade i postaviti klauzulu da se radnik odriče prava na tužbu u budućnosti.
Tužba sudu – parnični postupak
U slučaju da ne može da se postigne mirno rešenje, radnik ima pravo da pokrene sudski postupak za naknadu štete.
Za ovaj postupak će biti potrebno dokazivanje da se povreda dogodila na radu, što će zahtevati svedoke, snimke sa nadzornih kamera, dokumentaciju o zaduženoj bezbednosnoj opremi i medicinsku dokumentaciju.
Sud odluku o visini naknade određuje u skladu sa mišljenjem sudskih veštaka koji procenjuju intenzitet i trajanje fizičkih bolova, jačinu straha, stepen eventualne naruženosti, kao i druge posledice povrede.
Zastarevanje potraživanja za povredu na radu
U slučaju povrede na radu, zastarevanje se odnosi na istek roka u kojem radnik može da podnese tužbu i traži naknadu štete.
Subjektivni rok od 3 godine počinje da teče od trenutka kada oštećeno lice sazna za štetu i za lice koje ju je učinilo.
Objektivni rok od 5 godina teče od samog trenutka nastanka štete, odnosno od dana kada se nesreća dogodila.
U slučaju da je povreda na radu uzrokovana radnjom koja je zakonom definisana kao krivično delo, rokovi su znatno duži i iznose otprilike 10 godina.
Specifičnosti – rad „na crno“ i povreda na radu
U slučaju rada na ,,crno’’, čak i neprijavljeni radnik ima pravo na naknadu štete, međutim on mora dokazati faktički rad, odnosno da stvarno obavlja posao za poslodavca i nalazi se pod njegovom kontrolom, iako nema potpisan ugovor o radu. Ovaj proces zahteva dokaze kao što su snimci nadzornih kamera, SMS, mejlovi, poruke o smenama i radnim zadacima, evidenciju isplate i svedoke.
Najčešće greške zaposlenih nakon povrede na radu
- Neprijavljivanje povrede poslodavcu odmah podrazumeva gubitak dokaza o povredi.
- Nepotpuna medicinska dokumentacija će dovesti do toga da sud smatra neizjavljenu povredu na radu kao bolest.
- Potpisivanje izjava ili poravnanja bez konsultacije sa advokatom može dovesti do trajnog gubitka prava na punu naknadu štete.
- Prihvatanje prve ponude osiguravajućeg društva često ima za rezultat manji iznos nadoknade štete nego što bi sud odredio.
- Čekanje da „zaraste“ povreda može dovesti do zastarevanja roka za potraživanje nadoknade.
Kako vam advokatska kancelarija Lončar može pomoći
Kada je reč o povredi na radu, advokatska kancelarija Lončar pruža stručnu pravnu pomoć i zastupanje pred sudom kroz model naplate zasnovan na uspehu u sporu (success fee), ukoliko je primenljiv, pružajući veliku pogodnost za klijente budući da ne moraju da plaćaju advokatske troškove unapred.
Najčešća pitanja
Da li povreda na putu do posla i sa posla spada u povredu na radu?
Povreda nastala na putu do posla i sa posla se smatra povredom na radu.
Koliki je iznos odštete za povredu na radu?
Odšteta povrede na radu zavisi od tipa i intenziteta povrede i kreće se od 10.000 do 500.000 dinara u proseku.
Ko plaća troškove advokata u sporu za povredu na radu?
Troškovi advokata se regulišu prema ishodu spora i dogovoru između klijenta i advokata. Advokatska kancelarija Lončar pruža mogućnost naplate zasnovane na uspehu u sporu.
Šta ako poslodavac nije prijavio povredu na radu?
Ukoliko poslodavac ne prijavi povredu na radu u roku od 24 časa, možete ga prijaviti Inspekciji rada i podneti tužbu nadležnom sudu.
Da li mogu da tužim ako sam radio na crno?
Radnici na ,,crno’’ takođe imaju pravo na tužbu za naknadu štete usled povrede na radu.
Koliko traje sudski postupak za naknadu štete?
Sudski postupak za naknadu štete obično traje između 2 i 3 godine.
