Oportunitet predstavlja odlaganje krivičnog gonjenja osumnjičenog lica. Za osumnjičeno lice, ovaj institut krivičnog prava je izuzetno važan budući da odlaže kaznu, kao i uvođenje u kaznenu evidenciju.
U ovom blogu ćete imati priliku da pročitate sve ključne informacije vezane za oportunitet: šta je, za koja krivična dela se primenjuje, do kada i koliko puta se može primeniti, ko može da ga predloži, koje obaveze može da naloži tužilac, kako teče postupak, koja je razlika između oportuniteta i sporazuma o priznanju krivičnog dela kao i zašto je važno angažovati advokata.
Šta je oportunitet?
Za krivična dela za koja je zakonom propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, javni tužilac može odlučiti da privremeno odloži krivično gonjenje, odnosno da primeni institut oportuniteta.
Takva odluka uslovljena je time da osumnjičeni u ostavljenom roku, koji ne može trajati duže od godinu dana, ispuni jednu ili više obaveza koje mu je odredio postupajući javni tužilac.
Onda kada osumnjičeni ispuni naložene obaveze u zadatom mu roku, javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu i uvođenje u kaznenu evidenciju.
Često dolazi do zabune da je oportunitet isto što i sporazum o priznanju krivičnog dela. Za razliku od oportuniteta, pod sporazumom o priznanju krivičnog dela podrazumeva se da osumnjičeni priznaje krivicu za krivično delo nakon čega on podleže krivičnoj sankciji.
Za koja krivična dela se primenjuje oportunitet?
Oportunitet krivičnog gonjenja može da se primeni za krivična dela za koja je izrečena novčana kazna ili kazna do pet godina u zatvoru.
Naročito se namenjuje onim licima koja dosad nisu bila osuđivana, na kojima nije u prošlosti već primenjen oportunitet i koja nisu sklona počinjenju krivičnih dela ali su se, usled okolnosti, sada našli optuženi.
Oportunitet se, sa druge strane, ne može primeniti kod osumnjičenih za teška krivična dela, što podrazumeva dela protiv života i tela, dela protiv državnog uređenja i bezbednosti, organizovani kriminal i teški oblici korupcije, trgovina ljudima i narkoticima, teški oblici porodičnog nasilja, dela protiv polne slobode, kao i za krivična dela sa izrečenom kaznom dužom od pet godina zatvora.
Ko može da predloži primenu oportuniteta?
Javni tužilac je jedini koji može da zakonski primeni oportunitet. Odluka javnog tužioca zasniva se na proceni javnog interesa, pri čemu se posebno cene sve relevantne okolnosti konkretnog slučaja. Međutim, on nije u obavezi da ga primeni čak ni kada su uslovi ispunjeni, npr. kazna je do 5 godina zatvora.
Sa druge strane, okrivljeni ili njegov branilac imaju pravo da iniciraju predlog za promenu instituta oportuniteta i da u njemu obrazlože zašto smatraju da je odlaganje krivičnog gonjenja neophodno u njihovom slučaju. Zadatak branioca u ovom slučaju jeste da u to ubedi tužioca.
Važno je znati da tužilac prati raniju osuđivanost, okolnosti dela i ličnost okrivljenog i da na osnovu tih faktora donosi konačnu odluku.
Koje obaveze može da naloži tužilac?
Članak 283 Zakonika o krivičnom postupku je izrekao sledeće obaveze koje tužilac može usloviti odlaganje krivičnog gonjenja. U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, osumnjičenom može biti naloženo ispunjenje jedne ili više obaveza, koje se mogu odrediti alternativno ili kumulativno.
- Naknada štete oštećenom ili otklanjanje štetne posledice
- Uplata novčanog iznosa u humanitarne svrhe ili javne ustanove
- Obavljanje društvenokorisnog ili humanitarnog rada
- Ispunjenje dospele alimentacije ili drugog izdržavanja
- Odvikavanje od alkohola ili droga
- Psihosocijalni tretman zbog nasilničkog ponašanja
- Izvršenje obaveze po pravnosnažnoj sudskoj odluci
U praksi je naječešća obaveza uplate novčanog iznosa u humanitarne svrhe ili javne ustanove. Minimum iznosa je 30.000 dinara (jednokratno) ili 40.000 dinara (u ratama).
Kako teče postupak korak po korak?
- Ministarstvo unutrašnjih poslova ili oštećeni podnosi krivičnu prijavu protiv osumnjičenog, nakon čega se ona dostavlja tužilaštvu.
- Postupak započinje tako što javni tužilac poziva osumnjičenog da se javi u tužilaštvo ili da dostavi pisano izjašnjenje. Tom prilikom upoznaje ga sa mogućnošću odlaganja krivičnog gonjenja, ukoliko prihvati da u određenom roku ispuni jednu ili više obaveza koje mu tužilac odredi. Istovremeno, osumnjičenom se jasno saopštava koje su obaveze u pitanju, kao i rok od godinu dana predviđen za njihovo izvršenje.
- Nakon što je upoznat sa predloženim obavezama, osumnjičeni se izjašnjava da li pristaje na njihovo izvršenje. Ukoliko izrazi saglasnost, javni tužilac donosi naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja, u kojoj precizira obavezu koju je osumnjičeni dužan da ispuni, rok za njeno izvršenje, kao i druge neophodne elemente.
- Ukoliko obaveza nije ispunjena u roku, tužilac nastavlja krivični postupak. Sa druge strane, po izvršenju naložene obaveze, javnom tužilaštvu se dostavlja odgovarajući dokaz o njenom ispunjenju, poput potvrde o uplati, ili nadležni organ koji je pratio izvršenje obaveze obaveštava tužilaštvo da je osumnjičeni postupio u skladu sa izdatom naredbom. Ukoliko javni tužilac utvrdi da je osumnjičeni blagovremeno i u potpunosti ispunio određenu obavezu, donosi rešenje o odbacivanju krivične prijave. Protiv takve odluke oštećeni nema pravo da izjavi prigovor.
- Osumnjičeni se ne uvodu u kaznenu evidenciju.
Do kada se može primeniti oportunitet?
U skladu sa pretežno prihvaćenim shvatanjem u pravnoj teoriji i sudskoj praksi, primena instituta oportuniteta dopuštena je do određivanja glavnog pretresa, odnosno do zakazivanja ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku. Po okončanju ove faze postupka, javni tužilac više ne može primeniti institut odloženog krivičnog gonjenja.
Da li se oportunitet može primeniti više puta?
Institut odlaganja krivičnog gonjenja u načelu je predviđen za jednokratnu primenu, iako u izuzetnim situacijama i u zavisnosti od okolnosti i procene tužilaštva može biti primenjen i više puta, naročito ukoliko imate i pravnu pomoć stručnog advokata.
Ovaj institut prvenstveno je namenjen krivičnim delima manjeg značaja, odnosno tzv. „bagatelnim“ krivičnim delima, kod kojih okolnosti izvršenja nisu posebno otežavajuće, a posledice učinjenog dela nisu teže prirode.
Položaj oštećenog
Za razliku od redovnog odbacivanja krivične prijave, za oportunitet u krivičnom postupku oštećeni nema pravo na prigovor. Razlog za to je što je prethodno dao saglasnost za primenu ovog instituta, čime je postupak okončan i ne može naknadno zahtevati nastavak krivičnog gonjenja.
Oštećeni može pokrenuti parnični postupak i tražiti naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Važno je znati da parnični sud nije dužan da smatra da je neko kriv samo zato što je postojala krivična prijava ili primenjen oportunitet, već samostalno utvrđuje činjenice i odlučuje da li postoji odgovornost za štetu ili drugo građanskopravno pitanje.
Oportunitet vs. sporazum o priznanju krivičnog dela
Sporazumom o priznanju krivičnog dela okrivljeni prihvata odgovornost za učinjeno krivično delo, nakon čega mu se, u skladu sa postignutim sporazumom i odlukom suda, izriče odgovarajuća krivična sankcija.
Institut oportuniteta omogućava osumnjičenom da, ispunjenjem određene obaveze, poput uplate određenog iznosa novca ili obavljanja društveno korisnog rada, izbegne dalje vođenje krivičnog postupka.
Zašto je važno angažovati advokata?
Morate biti upućeni u to da tužilac nije obavezan da predloži oportunitet čak i kad su uslovi ispunjeni.
U situaciji kada javni tužilac sam ne predloži primenu oportuniteta, osumnjičeni koji ima angažovanog advokata može dobiti pravni savet o tome da li su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za odlaganje krivičnog gonjenja. Nakon procene okolnosti, branilac može inicirati predlog za primenu ovog instituta. Štaviše, advokat takođe može pregovarati o vrsti i visini obaveze i osigurati povoljnije uslove.
Advokatska kancelarija Lončar pruža stručnu pravnu pomoć u ovom procesu. Za konsultacije sa našim pravnicima, obratite nam se putem telefona +381 62 877 55 70, email adrese info@advokat-loncar.com ili nas posetite lično na našoj adresi Bulevar Oslobođenja 115, Novi Sad.
Često postavljana pitanja
Da li ću imati dosije posle oportuniteta?
Ne, nećete imati policijski dosije, niti krivični dosije (kaznenu evidenciju) nakon uspešno sprovedenog oportuniteta.
Koliko se čeka na rešenje?
Tužilac donosi konačno rešenje u roku od 7 do 14 dana od dana kada ste izvršili izrečenu obavezu.
Može li oštećeni da spreči oportunitet?
Da, oštećeni može u potpunosti da spreči oportunitet.
Šta ako nisam znao da imam pravo na oportunitet?
Neznanje Vas ne sprečava da naknadno tražite oportunitet, sve dok se ne završi prva faza postupka.
