Ostavinska rasprava predstavlja sudski proces koji ima za cilj utvrđivanje zaostavšitne preminulog, njegovih naslednika i koji deo zaostavštine pripada svakom nasledniku.
Naslednici uglavnom ne moraju lično da pokreću ostavinski postupak. Nadležni sud ga pokreće automatski, čim iz matične knjige umrlih dobije potvrdu o smrti lica.
Važno je da svoja nasledna prava upoznate na vreme kako biste sačuvali porodičnu imovinu, zaštitili se od otplate tuđih dugova i izbegli bolne porodične sukobe.
Šta se dešava odmah nakon smrti – kako počinje postupak?
Ostavinska rasprava posle smrti roditelja ima jasnu proceduru.
Na prvom mestu, nakon smrti jednog lica matičar je dužan da zavede slučaj u matičnu knjigu umrlih i da iskaz odnese nadležnom sudu u roku od 30 dana.
Postupak po službenoj dužnosti pokreće nadležni sud na čijem području je ostavilac imao poslednje prebivalište, tako da naslednici ne moraju sami da ga pokreću. Međutim, u slučaju da žele da ubrzaju pokretanje postupka, naslednici, zainteresovana lica ili poverioci mogu sami obavestiti nadležni sud o smrti pojedinca.
Ukoliko ostavilac nije imao prebivalište niti boravište na teritoriji Republike Srbije, za vođenje ostavinskog postupka nadležan je sud na čijem se području nalazi najveći deo njegove zaostavštine.
Prilikom pokretanja postupka ostavinske rasprave, sud nalaže javnom beležniku da sastavi smrtovnicu, dokument koji sadrži neophodne podatke o preminulom licu, najbližim srodnicima i ostalim mogućim naslednicima, kao i o dugovima, imovini i drugoj zaostavštini preminulog lica.
Javni beležnik ili sud ko vodi ostavinsku raspravu?
Naslednici mogu voditi ostavinsku raspravu kod notara, odnosno javnog beležnika, ili u sudu.
Javni beležnik vodi ostavinsku raspravu kao poverenik suda, onda kada su naslednici nesporni, imovina precizno utvrđena i nema testamentarnih sporova. U ovom slučaju, ostavinska rasprava ima kraći vremenski rok trajanja od nekoliko meseci, kao i fiksnu tarifu troškova, što može proces učiti lakšim za podnošenje.
U slučaju da nastane sukob između naslednika, sukob vezan za podelu imovine ili za autentičnost testamenta, javni beležnik prepušta vođenje procesa nadležnom sudu. Usled svih ovih sukoba, sam vremenski rok trajanja se povećava i prelazi sa nekoliko meseci na čak i nekoliko godina zahvaljujući komplikacijama spora. Takođe, još jedna promena je tarifa troškova koja se uvećava, budući da je potrebno angažovati advokate, platiti troškove veštačenja i sudskih taksi.
Nasledni redovi – ko ima pravo na zaostavštinu?
Pravosuđe Republike Srbije odredilo je dva osnova za nasleđivanje: po osnovu zakona i po osnovu testamenta.
Po osnovu zakona, postoje tri nasledna reda. Prvi nasledni red uključuju deca i bračni partner. Drugi nasledni red uključuju roditelji, braća i sestre. U treći nasledni red spadaju dede, babe, stričevi, tetke, ujaci. Vanbračni partner ne može naslediti imovinu svog preminulog partnera po sili zakona, niti se automatski poziva na ostavinsku raspravu.
Nasledni redovi uređeni su tako da naslednici bližeg naslednog reda imaju prvenstvo u nasleđivanju, čime se isključuje pravo nasleđivanja naslednika iz daljih naslednih redova. Ako ostavilac nema potomke, bračni drug ne može nasleđivati u prvom naslednom redu, već ostvaruje nasledna prava u skladu sa pravilima narednog naslednog reda.
Nužni deo je deo zaostavštine koji zakon rezerviše za određene naslednike, ograničavajući time slobodu raspolaganja ostavioca. Status nužnih naslednika imaju deca, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug i roditelji ostavioca.
U slučaju da nema zakonskih naslednika, zaostavštinu nasleđuje Republika Srbija kao poslednji zakonski naslednik.
Testament – da li menja sve?
Nasleđivanje na osnovu testamenta podrazumeva da je preminulo lice pre smrti imenovalo svoje naslednike i ozvaničilo ih u testamentu. Ovaj osnov ima prioritet u odnosu na zakonsko nasleđivanje samo ukoliko je sačinjen u zakonom propisanom obliku.
Međutim, nužni naslednici (oni koji su po zakonskom redu nasleđivanja pozvani na nasleđe) imaju pravo na deo imovine čak i ako ih je preminuli izostavio iz testamenta.
Sledeće 4 vrste testamenata predstavljaju najčešće tipove:
- Sudski koji sastavlja sudija na osnovu kazivanja ostavioca.
- Javnobeležnički sastavlja ga beležnik na osnovu kazivanja ostavioca.
- Svojeručni piše ostavioc svojom rukom ili ga lično potpisuje.
- Međunarodni važi u celom svetu.
U slučaju da sud ima jasne dokaze da je testament falsifikovan, ostavinski postupak se odmah prekida, a slučaj se seli na parnični sud i pred tužilaštvo.
Koja imovina ulazi u zaostavštinu a koja ne?
U zaostavštinu ulazi sledeća imovina: nekretnine, vozila, bankovni računi, udeli u firmama, potraživanja.
U zaostavštinu ne ulaze predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, posteljina) koji su služili potomcima koji su živeli s ostaviocem niti imovina koju su potomci uvećali sopstvenim trudom.
Što se tiče dugova, naslednici preuzimaju i obaveze, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine.
Potrebna dokumentacija
Da bi se uspešno i bez pravnih prepreka sprovela ostavinska rasprava, dokumenti moraju biti na vreme dostavljeni sudu. Ono što Vam je potrebno su:
- Izvod iz matične knjige umrlih
- Izvod iz MKR za naslednike (dokaz srodstva)
- Testament (ako postoji)
- Dokazi o imovini: vlasnički listovi, katastarski izvodi, ugovori, izvodi iz banke
- Lična dokumenta naslednika
- Izjava o odricanju od nasledstva (ako je relevantno).
Kako teče rasprava korak po korak?
Na prvom mestu jeste pokretanje postupka, koje obavlja sud samostalno ili na inicijativu zainteresovanih lica.
Zatim sud poziva nužne naslednike i ostala zainteresovana lica, da bi se potom prešlo na utvrđivanje imovine i obaveza ostavioca.
Sledeći korak uključuje utvrđivanje naslednika, po zakonu ili testamentu, da bi se zatim donelo konačno rešenje o nasleđivanju.
Na samom kraju se upisuju prava vlasništva u katastar i preuzimaju sredstva.
Odricanje od nasledstva kada i kako?
Dugovi preminulog su vrlo čest razlog usled kojeg dolazi do odricanja od nasledstva.
Naslednik ima pravo da se odrekne nasleđa u bilo kojoj fazi ostavinskog postupka, zaključno sa okončanjem ostavinske rasprave. Nakon što rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno, odricanje od nasleđa više nije dopušteno.
Odricanje od nasleđa mora biti potpuno i bezuslovno, te nije dopušteno delimično odricanje niti njegovo vezivanje za određene uslove. Data izjava, se ne može se opozvati, osim u slučajevima kada je data pod prinudom, pretnjom, usled prevare ili bitne zablude.
Kada se naslednik odrekne nasleđa, ono prelazi na sledeći nasledni red.
Nedostojnost za nasleđivanje
Naslednik se može smatrati nedostojnim po zakonu da nasledi imovinu ostavioca ukoliko se utvrdi da je ubica ostavioca, falsifikovao testament, uskratio nužnu pomoć i slično.
Za razliku od isključenja iz testamenta, što obavlja sam ostavilac, sud po službenoj dužnosti odlučuje da li je naslednik nedostojan.
Troškovi ostavinske rasprave
Smrtovnica je prva stvar koja se plaća u ovom postupku, a sve ostalo se plaća po okončanju postupka.
Sudovi Republike Srbije, kao i javni beležnici imaju svoje takse propisane zakonom koje zavise od vrednosti imovine ostavioca.
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da naslednici prvog naslednog reda, kao i bračni partner i roditelji ostavioca, ne podležu obavezi plaćanja poreza na nasleđe. Za ostale naslednike porez je obavezan i obračunava se prema stepenu njihovog srodstva sa ostaviocem, na osnovu procenjene tržišne vrednosti imovine koja je predmet nasleđivanja.
Pored ovih troškova potrebno je uračunati i troškove advokata sa kojima se morate lično posavetovati. Svakako, u slučajevima kada postoji spor među naslednicima oko podele imovine ili kada se osporava važnost testamenta, angažovanje advokata se smatra neophodnim kako biste zaštitili svoja prava i izbegli gubitak nasledstva.
Kada je neophodan advokat za ostavinsku raspravu?
Advokat pruža ključnu uslugu zaštite Vaših prava prilikom ostavinske rasprave. Njegovo angažovanje se smatra gotovo neophodnim kada su u pitanju sporovi između naslednika, sumnja u autentičnost testamenta i složene imovinske strukture (firme, inostrana imovina i slično).
Advokatska kancelarija Lončar pruža stručnu pravnu pomoć u ostavinskim raspravama. Za konsultacije sa našim pravnicima, obratite nam se putem telefona +381 62 877 55 70, email adrese info@advokat-loncar.com ili nas posetite lično na našoj adresi Bulevar Oslobođenja 115, Novi Sad.
Često postavljana pitanja
Koliko traje ostavinska rasprava?
Ostavinska rasprava može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Mogu li naslednici da se dogovore mimo rasprave?
Naslednici su u potpunosti ovlašćeni da pred sudom ili javnim beležnikom zaključe sporazum o nasledstvu.
Šta ako naslednik živi u inostranstvu?
Svoje nasledno pravo naslednik koji živi u inostranstvu može ostvariti slanjem pisane nasledne izjave ili ovlašćivanjem punomoćnika koji će ga zastupati na sudu.
Može li udovica/udovac da ostane u stanu?
Udovica ili udovac ima zakonsko pravo da nastavi da živi u stanu nakon smrti supružnika. Ipak, konačno rešavanje pitanja vlasništva i korišćenja stana zavisi od toga da li je nepokretnost bila zajednička ili posebna imovina, kao i od prava ostalih naslednika.
Šta ako preminuli nije imao ništa na svoje ime?
U slučaju da preminuli nije imao ništa na svoje ime, sud će obustaviti ostavinsku raspravu.
